Aleksandar Đurić

ALEKSANDAR ĐURIĆ

Aleksandar Đurić je rođen 1985. godine u Požarevcu (u gradu u neposrednoj blizini Beograda).

Diplomirao je 2008. godine (kao student generacije) na Pedagoškom fakultetu sa srednjom ocenom 9.09 tokom osnovnih studija. Master studije završio je na istom fakultetu sa srednjom ocenom 9.50 (doktorand je u oblasti komparativne književnosti).

Radi kao profesor razredne nastave u OŠ Vuk Karadžić u Požarevcu.

Pisanjem proze i poezije i crtežom bavi se još od gimnazijskih dana.

Kao student, bio je član Književnog kluba kod prof. dr Nikole Cvetkovića.

Njegovo literarno-likovno stvaralaštvo bazirano je na nadrealističnim skicama, teoriji ličnosti Alfreda Adlera i teoriji psihoanalize Sigmunda Frojda.

Njegove priče, pesme i crteži, generalno posmatrano, bave se socio-emocionalnom analizom struktura – društvom i svim njegovim anomalijama.

* Autor je dela:

– zbirka pesama Vera (2020);

– zbirka priča U šine (2021);

– zbirka pesama Psi od vetra (2021);

– roman Transilvanijski Alfa Bet (2022);

– zbirka pesama Smrt psa, krletka i majmunske kože (2024);

– roman Svetiljke (O mraku) (2025 – u izboru za NIN-ovu nagradu i nagradu Beogradski pobednik).

* Dobitnik je brojnih književnih nagrada:

– Zlatni hrast – najbolja knjiga poezije u regionu (Beograd, 2025);

– Prva nagrada za poeziju prosvetnih radnika u regionu (Budva – Podgorica, 2024);

– Zlatni triptihon – najlepša pesma na slobodnu temu (Mrkonjić Grad, 2023 & 2025);

– Treća nagrada za najlepšu ljubavnu pesmu (Ivanjica, 2020);

– Druga nagrada za angažovanu poeziju (Smederevska Palanka, 2018).

Samostalne izložbe crteža imao je u alternativnom klubu KB u Požarevcu, u memorijalnoj galeriji Dušan Starčević u Smederevskoj Palanci i još nekoliko grupnih izložbi crteža u Srbiji.

Piše i diše u Požarevcu.

***

Moto njegovog života i rada je: Ljudi, zasnovani na prostim statističkim koeficijentima korelacije, su rekapitulacija sopstvenog (pro)padanja.

Nikada neće naučiti da čita & piše poeziju kao Jakov Grobarov & Česlav Miloš – ma koliko se trudio.

+

Moj san

Pod mojim čelom gori

Prognan sam

Od svega što živi

Od svega što žubori

– Jakov Grobarov (iz zbirke pesama Konj bez jahača)

+ +

Sve što je dosad napisano u čast ljudskog dostojanstva i veličine, istina je. Ipak, opasno je zaboravljati da smo i sami majmunsko pleme.

[…]

Zato smo potpuno bespomoćni prema lukavosti kalkulanata.

[…]

Društvo zvano permissive dozvoljava da se pokazuju stvari koje doskoro nisu mogle da budu čak ni opisivane. Povratna sprega gura ka sve većoj slobodi.

[…]

Jedna i nedeljiva civilizacija nije bezopasna.

– Česlav Miloš (iz eseja U majmunskoj koži)