Miloš Belić, rođen u Svetu nedelju, u Valjevu 02.10.1994. godine, od oca koji je takođe rođen tu, i majke čije je poreklo Hercegovačko, što je po svemu sudeći prevaga, ta geneza koja je odredila moj put bavljenja pesmom, s obzirom na uzore poput Laze Kostića, Dučića, Šantića, Kočića… Koji su se i sami vodili tim – ako se otadžbina ne brani mačem, onda se najbolje brani rečima i pesmama, na lep i viteški način. Piše rodoljubivu, duhovnu i ljubavnu poeziju, ono što srpsko srce najbolje oseća, a ono je, kao jedna torba sa pregršt osećanja, starih reči i običaja, verovanja, svetkovina najlepših vrlina, i istorijskih događaja iz svih srpskih zemalja našeg roda, prema čemu i sam kaže da na pet najbitnijih nagrada zasniva pet pilona svog pesništva, na – Hilandarskoj Daroslovnici, Studeničkom Krstu, Radoslavnici iz Srpskog Sarajeva, Dučićevoj liri i Ljeviškom Zborniku gde se našao kao najmlađi pesnik koji je pisao o toj našoj velikoj Svetinji, od Jastrebova do danas. Nosilac više nagrada za ljubavnu poeziju, zlatnu medalju za viteza rodoljubive poezije – Đura Jakšić, itd…
