Rade Pisarić : Tragom Rasutih Bisera

Zapisi ognjišta

Čitajući redove koje je Rade Pisarić ostavio na hartiji kao trag, ne mogu, a da se ne otmem utisku da su nastali kao jedna savršena ispovest, sa željom da ostanu sačuvani od zaborava i kao takvi, iako dve različite književne forme, proza i poezija, nose u sebi duboku poruku. U današnje vreme postoje književnici koji se pisanom rečju bave da bi se dopali, da bi podišli pod kožu određenoj ciljnoj grupi koja je po pravilu brojna. To pravilo posebno važi za one koji se bave proznim delima. Štivo kao takvo mora da bude popularno, da se bavi zanimljivom temom dostupnom svakom intelektualnom nivou, a da pri tome odaje utisak duboko smislene, mudre poruke. Obavezno mora biti skandalozno kako bi zazvučalo bombastično od samog naslova i korica, pa do poslednjeg retka koji je zabeležen u delu. Rade Pisarić, niti sebi, niti čitaocima, nije prišao na takav način.

Zapisi koji su nastali u dužem vremenskom periodu, a sabrani su u ovoj knjizi, na jedan potpuno jednostavan i samim tim savršen način oslikavaju suštinu pisanja i umeća prenošenja poruke koju pisac šalje onima do kojih delo dolazi. Svako kome ovo delo dopadne u ruke, osetiće jedno potpuno zadovoljstvo nakon čitanja, jer za razliku od mnogih dela savremene

književnosti, ovo je delo koje čitaocu pruža osećaj prisustva pisca, bliski kontakt sa njim na jedan prisan način, na način kojim se taj osećaj može izgraditi samo razgovorom.

Priče sabrane u ove korice nisu po obliku i formi obimne, nisu zamorne i teške za praćenje, a svojom temom, čas postaju ozbiljne, čas su šaljive, upravo kao kada se sa nekim bliskim sedne, pa na jedan neposredan način, ostvarujući iskren razgovor počne sa „pretresanjem“ tema, aktuelnosti, a onda posle određenog vremena, u atmosferi potpunog zadovoljstva, priča se podigne na nivo prepričavanja anegdota, prisećanja lepih i zanimljivih događaja, upravo kao što se nekad, uz ognjište, sedelo na prelu i pričalo, pripovedalo, prenosilo znanje i sve ono što bi trebalo da se preda u amanet.

Sadržaj ovih priča i pesama provešće čitaoca kroz čitav spektar godina, od rane mladosti, do pozne starosti, pa će, bez obzira na broj svojih realnih godina, apsolutno moći da „proživi“ kroz zapise i neke druge starosne dobi. Nesumnjivo će se prepoznati i kao školarac i kao mladić. Doneće mu godine zrele osobe, ali i mudrost onih koji su pregurali veći deo životnog veka. Uz pomoć Pisarićevih priča, svakako će biti oživljeni neki dragi ljudi i nezaboravni događaji stečeni za svoga života i onu toplinu oko srca neće moći izbeći ploveći i kroz sopstvenu prošlost. Jednim običnim rečnikom i prilazom čitaocu, Pisarić jednostavno šalje najiskrenije poruke o ljubavi prema

bitnim stvarima u životu ističući zastavu pravih životnih vrednosti visoko, promovišući prijateljstvo, poštenje, ljubav i ljubav prema zavičaju kao najvrednije čovekove postulate sa kojima treba ići kroz život.

Lično sam najveće zadovoljstvo pronašao u pričama poput „Baba Đuka“, „Kazan i njegove čari“ ili „Plivači“, jer imao sam babu Đuku, očevu majku, odrastao sam kao dete uz priče kraj dedinog, a kasnije i nekih drugih kazana u kojima se pekla „mučenica“, a i kao neko kome je stric bio milicioner veći deo radnog veka u nekadašnjoj SFRJ, mogu tačno da sastavim onu četu „hrabrih“ plivača iz priče upravo kroz likove njegovih kolega, koji su kroz moje odrastanje često defilovali kroz moju kuću. To su samo neke od priča koje su me asocirale na neke osobe, probudile uspomene i zagrejale srce, a upravo je to i najveća vrednost ovog dela i ne sumnjam da će taj osećaj zaživeti u svakom ko ga pročita.

Postoje i neke druge priče koje Pisarić priča uz sjajnu dozu ironije, jednim sarkastičnim pristupom gde odlično uspeva metaforički da dočara ozbiljne događaje koje su obeležili živote svih ljudi na ovim našim prostorima kao što je to slučaj sa pričom „Živina“, „Predstavnik“ ili „Predsjednik“. Nakon što nasmeje čitaoca, svakako će ga naterati da se zapita i razmisli o junacima priča koji nas okružuju u realnom životu. Ono što je najbitnije i što jeste uspeh svakog

dobrog štiva je ne ostaviti ravnodušnim. To je ono što je zagarantovano sa ovom knjigom.

Kao pesnik, kratko bih se osvrnuo i na poeziju koja u svojoj nesavršenosti kada su u pitanju povremeno ritam i metrika, kao što je čest slučaj i u životu kada je neko uskraćen za nešto, pa mu je to kompenzovano na drugi način i poezija Rada Pisarića je sa druge strane dobila na oštrini i direktnosti. Oštreći vrh olovke kojom je zapisao stihove kao da je zaoštrio vrh strele koju je odapeo u etar, stihovi su dobili na grubosti, ali i oštrini kojom samo postaju prodorniji ka mislima i srcima onih koji će se naći ispred istih kao meta. Upravo u tome i jeste najveća vrednost Pisarićevih stihova.

Nakon prolaženja kroz ove gusto posejane poetsko-prozne redove, mogu samo da umesto zaključka izrazim zadovoljstvo što su ti redovi zaista izrodili plodove poput bisera i što ih je Rade Pisarić vrednim radom prikupio idući njihovim tragom i sačuvao u koricama ove knjige kao svojevrsnoj riznici sećanja.

Borislav Kosanović Književnik Sombor