Zoran Milošević

BIOGRAFIJA ZORANA MILOŠEVIĆA

Zoran Milošević je rođen 1959. godine u Bogatiću (Srbija), odakle je krenuo na školovanje, prvo na Vojnu akademiju u Beogradu koju je završio 1983. godine, a potom i Fakultet političkih znanosti u Zagrebu, gde je 1987. godine odbranio magistarski rad „Komparativna analiza sadržaja o SAP Kosovu nedeljnika NIN, DANAS i TELEKS”. Potom u Srpskom Sarajevu na Filozofskom fakultetu na odseku za sociologiju brani doktorsku disertaciju „Savremena društvena doktrina Rimokatoličke crkve”.

Radio je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, potom Višoj hemijsko-tehnološkoj školi u Šapcu, da bi 2001. godine prešao na Institut za političke studije, gde i danas radi. Nastavu je držao i na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, Slobomir P Univerzitetu u Bijeljini i Evropskom univerzitetu u Brčkom. Držao je predavanja za postdiplomce na državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Brjansku, Duhovnoj akademiji u Minsku itd.

Objavio je preko 1000 bibliografskih jedinica (monografije, priređena izdanja, naučni i publicistički članci i prevodi).

Predmet interesovanja Miloševića je religija, posebno način(i) preveravanja (unija i prozelitizam). Iz politikologije i sociologije religije objavio je sledeće monografije: Politika i teologija (1994), Demokratija ili hristokratija – Sveta stolica između rata i mira (1997), Društvena doktrina Rimokatoličke crkve (2001), Crkva i Politika (2002), Ko je Hans Ivan Merc – novoblažnik Rimske crkve (2003), Tranzicija i Srpska crkva (2004), Crkva, nauka i politika (2005), Od Malorusa do Ukrajinaca – prilog proučavanju promene kulturnog i nacionalnog identiteta Malorusa (2008), Identitet Evrope – budućnost muslimana u Evropskoj uniji (2012), Religija i identitet (2013), Teroristi ili žrtve Zapada – muslimansko pitanje u Evropskoj uniji (2015) – takođe na arapskom (2022), Okultizam i politika (2019).

Pored monografija priredio je nekoliko zbornika: Unija – politika Rimokatoličke crkve prema pravoslavnim Slovenima (2005, 2015) Nacionalni identitet i religija (2013), Nebeska geopolitika – Vatikan i međunarodni odnosi (2016), Pravoslavlje i identitet pravoslavnih naroda (2019), Bauk fanariotizma kruži pravoslavljem (2020), Pravoslavlje i raskoli – kako se snaći? (2020), Svetost i identitet – uloga svetaca i svetosti u formiranju identiteta pravoslavnih naroda (2020) i Svetost i duh vremena (2021).

Takođe objavio je i veći broj naučnih radova iz ove oblasti u Srbiji, Belorusiji, Rusiji, Kazahstanu, Iraku, BiH, Hrvatskoj i Sloveniji.

Za naučni rad je nagrađivan u Rusiji, Belorusiji, BiH i Srbiji.

Komisija koju su osnovali Udruženje književnika Rusije, „Nova knjiga Rusije” i IIPK „Ihtios”, za dodelu nagrade „Imperijalne kulture Eduarda Volodina”, 2005. godine dodelile su Miloševiću nagradu u kategoriji „Slovensko bratstvo” za istraživanje „Filozofska misao Svetog Nikolaja Velimirovića”. Potom je 2008. godine od Municipijalne akademije iz Moskve nagrađen medaljom Šolohova za sveukupan rad. Godine 2008. Ruski dom mu dodeljuje Gramotu „za izuzetan rad na razvijanju saradnje između Srbije i Rusije”.

Projekat Rastko dodelio mu je Veliku povelju za doprinos međunarodnoj kulturi i vrednostima slovensko-balkanske civilizacije (2022).

Udruženje novinara Belorusije dodelio je svoju najvišu nagradu (medalju Maksima Bogdanoviča) Miloševiću 2022. godine za razvoj društvenih nauka.

Neki od naučnih radova Zorana Miloševića predstavljaju i obaveznu ili dodatnu literaturu na nekoliko univerziteta u Rusiji i Belorusiji.

Redovni je član Slovenske akademije nauka i umetnosti iz Moskve.