Razgovaramo sa autorkom romana ,,Biser na obali“ Draganom Miljković, koja je dobila Pohvalu na prošlogodišnjem konkursu Drinskih književnih susreta upravo za ovaj roman:
ASinfo: Dragana, izašao je roman ,,Biser na obali“ iz štampe. On je dobio Pohvalu na Drinskim književnim susretima i ocenjen od strane žirija kao delo koje zaslužuje pažnju šireg čitalačkog auditorijuma. Kada je roman napisan i koliko dugo je čekao da ugleda svetlost dana?
Dragana: Roman je napisan još pre nekoliko godina i strpljivo je čekao svoj trenutak. I upravo ta nagrada (Pohvala) na Drinskim književnim susretima mu je dala krila da iz mraka pohrli u svetlost dana. Na čemu sam ja veoma zahvalna organizatoru i žiriju.
ASinfo: Kažu da pisac na svoja dela gleda kao na svoju decu, kakav je osećaj bio kada si uzela ovaj roman prvi put u ruke posle izlaska iz štampe?
Dragana: Ja još uvek nemam svoju decu i ne znam kakav je to osećaj. Ako Bog da ostvariću se i na tom polju. Za mene deca su deca, a knjige su knjige. Ne mogu knjige biti moja deca, po meni je to ponalo fanatično. Mogu reći da me svaka nova knjiga koju objavim učini tako ponosnom i srećnom da prosto pevušim i skakućem od radosti.
ASinfo: Otkrij nam ko su saradnici, ko je sve učestvovao u stvaranju ovako divne knjige?
Dragana: Neizmerno sam zahvalna čitavom timu ljudi koji su dali sve od sebe da imam sada ovako jedan lep roman u rukama.Posebnu zahvalnost dugujem organizatoru Drinskih književnih susreta Dejanu Spasojeviću i njegovoj supruzi Sanji, koji su ujedno i vlasnici ove izdavačke kuće ASoglas izdavaštvo, koja je i objavila ovaj roman.Zatim predivno pesnikinji , voditeljki, profesorki srpske književnosti i jezika , Neveni Milosavljević, koja je napisala izuzetnu recenziju pod nazivom ”Snaga molitve i praštanja” s kojom je pronikla u samu suštinu ovog na trenutke teškog romana, koji bez nekih ulepšavanja opisuje realnu sliku iz života mladih.Danijela Spasojević je zaslužna za prelep dizajn korica i prelom teksta.
ASinfo: Sam naslov ,,Biser na obali“ simbolizuje neku veličanstvenu lepotu koja se nalazi na obali mora. Čitajući tvoju knjigu saznajemo da je taj biser zapravo jedna svetinja u Grčkoj, tačnije Paraliji. Možeš li da otkriješ čitaocima neke detalje u vezi sa samom svetinjom i njenom značaju za tebe?
Dragana: Na obali Egejskog mora i malom gradiću Paraliji, nalazi se jedna prelepa građevina koja je na prvi pogled osvojila moje srce i zablistala kao beli biser na obali. Crkva je novije gradnje i posvećena je Svetoj Fotini Samarićanki, a u njenom sklopu nalazi se i manja crkva posvećena Svetoj Petki. Volela bih ako uslovi dozvole da u neko skorije vreme odem tamo i sa svojim romanom se fotografišem ispred nje. Isto važi i za gorski biser, manastir Ostrog. Inače verski turizam mi nije stran i rado posvećujem svetinje. Jednom me je neko upitao: “Da li si bila u selu Tumane?” Odgovorila sam: “Nisam! Tamo nemam nikoga.” U tom trenutku pomislivši na rođake. A oda sam se setila da se tamo nalazi jedan prelepi manastir iz 14. veka zadužbina Miloša Obilića. I u tom trenu sam došla do spoznaje da gde god se nalaze pravoslavne svetinje imam nekoga, delić svog srca.
ASinfo: U biti romana je ljubavna priča, ali ljubav uvek sa sobom povlači još mnoštvo drugih osećanja. Koji je motiv još dominantan, osim ljubavnog?
Dragana: Kada čovek voli i prašta, on je tada najlepši i najsličniji Bogu. Meni je ljubav večita inspiracija. U ovom romanu sem ljibavnih motiva tu se prepliću i motivi vere i molitve. Kao što monasi u svojim ćelijama mole za čitav svet, verujem da i naša srca neprestano neku tihu molitvu šapuću, ali se često od galame naših misli i buke u glavi ne čuje. U romanu snaga Anine vere i molitve njenog srca je bila ogromna da se i samo nebo moralo otvoriti i njenu želju ostvariti.
ASinfo: Koja je poruka ,,Bisera na obali“?
Dragana: Ima više poruka i svako bi mogao izvući neku poruku za sebe u zavisnosti od toga čime je preokupiran i šta mu je potrebno. Ali ajde da kažem da je to što ja zaista verujem i želim: Dobrota i ljubav uvek sve pobeđuju.
ASinfo: Ti živiš na relaciji Nju Džerzi – Srbija, i u romanu takođe radnja se odvija na više lokacija, a putovanja su tvoja posebna ljubav. Koliko ti znače u životu putovanja i šta si naučila o drugim narodima i kulturama?
Dragana: Vrlo lepo i zanimljivo pitanje. O putovanjima bih mogla govoriti satima. Samo da se ne bih ponavljala, ja ću ovog puta dati kraći odgovor. Zahvalna sam do neba životu i Bogu što sam imala mogućnosti da proputujem koliko- toliko , posetim neke željene destinacije i na taj način obogatim i ispunim radošcu svoje biće. Nadam se da će i u budućnosti biti sličnih blagoslova. A drugi narodi i kulture proširili su moje vidike i naučili su me kako i zašto trebam voleti život i biti srećna.
ASinfo: Ljudi te opisuju kao ljubaznu, srdačnu i nežnu osobu, a pošto pišeš za decu, verujemo da te deca posebno vole. Šta poručuješ u svojim pričama i pesmama deci?
Dragana: Verujem da me ljudi sa dobrom dušom tako vide. Ono što nosimo u sebi najlakše prepoznajemo u drugima. Neki drugi možda imaju i drugačije mišljenje na šta svakako imaju svoje pravo. Skoro mi je jedan muškarac rekao: “Ti si sebična!” Prvo sam se iznenadila, a onda mu odgovorila: “Ma ti to samo sebe gledaš u ogledalu.” Za sebe mogu reći da sam ponekad i stidljiva, neodlučna ali mogu biti veliki borac i uporna, zavisno od okolnosti. I sada činim neke greške, uglavnom nesvesno, kada shvatim trudim se da koliko je moguće to ispravim. Ono što ne želim sebi, ne želim nikome. Pokušavam da ispoštujem i razumem ljude oko sebe. Svi smo samo večne duše u ovozemaljskom telu i kada dođe sudnji čas svako će odgovarati za svoja dela i postupke.
Kada sam okružena decom trudim se da ih usrećim i da im dam ono najbolje od sebe. Verujem da ona to osete i rado provode vreme sa mnom. Moram reći ono što smo svi opazili, a to je da su današnja deca, usled mnoštva prilika, mogućnosti i tehnološkog napretka puno pametnija i zrelija. Svojim pričama imam želju da im probudim maštu, da ih podstaknem da neguju i stiču lepe i moralne osobine. I da im ostane bar negde u podsvesti i neko zrno životne mudrosti.
ASinfo: Trenutno se nalaziš u Srbiji, imaš li u planu neke promocije svog romana?
Dragana: Trenutno sam u Srbiji. U vreme ovih trzavica i opšteg ludila gde mnoge stvari više nisu sigurne, želim biti sa svojom porodicom. Da bi zajedno uz obostranu ljubav i podršku sve ovo lakše prebrodili. Tu su naravno i moje prijateljice i prijatelji sa kojima je druženje radost i zadovoljstvo. Stoga sam u poslednje vreme sve manje na društvenim mrežama a sve više ne nekim aktivnostima.
Nadam se da ću imati nekoliko promocija ovog romana. U toku su pregovori. Ništa još uvek njie zvanično i rezezvisano pa ne mogu o tome da govorim. Ali vam mogu odati jednu malu tajnu. Jedan od organizatora je obećao da će se potruditi koliko je u njegovoj moći da na mojoj promociji dovede mog omiljenog izvođača da bude gost i učestvuje u revialnom delu. Držite mi palčeve da se to ostvari.
ASinfo: U narednom periodu, šta još možemo očekivati iz tvog pera?
Dragana: Dosta toga je u pripremi. Ali ponekad ne ide sve po planu i dešavaju se zastoji. Samo to je sastavni deo života. Još uvek radimo na knjizi za decu na engleskom jeziku “Are you afraid of the dark”, iako sam planirala da ona izađe na Amazonu krajem oktobra. Volela bih pored toga da uskoro i zbirka ljubavnih priča pod nazivom “Udah ljubavi” dočeka svoj trenutak, kao i drugi roman “Šapat anđela”.
ASinfo: Za kraj našeg razgovora, da li bi mogla da nam otkriješ jedan citat iz ,,Bisera na obali“?
Dragana: Neka to bude skraja romana ono što je Dejan rekao Ani. A fino se nadovezuje i na moju priču o putovanjima, i ono što bih iskreno i ja sama volela čuti od drage osobe.
“Skupljaću tvoje poljupce i čuvati u svom srcu kao bele bisere, svuda po svetu.”
Razgovor vodila: Nevena Milosavljević
