ASinfo:Na nedavno održanim ”DRINSKIM KNjIŽEVNIM SUSRETIMA” osvojili ste treće mjesto u kategoriji neobjavljeni roman za rukopis ”Gavrilovo kazivanje”.Možete li se predstaviti ukratko čitalačkoj publici, ko je Saša Todorović?
-U današnje vreme kada svako želi da bude neko i zbog novonastalih uslova koji omogućavaju brzo predstavljanje i želju da se po svaku cenu zauzima medijski prostor, a da pritom identitet i pored svih omogućenih uslova sve više ostaje neizrazit i nedokaziv u objavljivanju sopstvenihvrednosti, očito je da problem, upravo izbija zbog plitkih, ljudskih zahteva na površinu i nedostatka dubinskog posmatranja sebe i onoga što se, zaista, ima reći kada za to dođe vreme, a ne u svako vreme i po svaku cenu govoriti i biti nešto neodređeno. Moje poreklo potiče iz kruševačkog kraja, iako mi je prostor u svesti predalek i zavičaj nedogledan. Radim u školi i predajem srpski jezik kao i mnogi naši pisci koji su slično činili, a da su i tada kao i sada mnoge škole to retko uspevale da prepoznaju, što bi im možda trebalo biti regularni zadatak. Jednom rečju ja sam unutar književnosti i borim se za pesničko mesto u svetu koji postaje veoma uporan u bici za ukidanje svakog mesta koje podseća na lepotu, a pesničkom mestu kao da briše trag.Ja se protiv tog nestanka traga borim i ne prestajem da verujem, evo već dvadeset godina.
ASinfo: Od kada pišete, koliko dugo je nastajao rukopis romana ”GAVRILOVO KAZIVANjE”?
-Roman „Gavrilovo kazivanje“ je nastao ove godine, u vreme vaskršnjeg posta, a datumski trajao nešto više od tri meseca, u neprestanom, svakodnevnom pisanju. Njegov sadržaj sam dugo u sebi nosio i on se godinama u meni stvarao. Nastavak je, već objavljene knjige, pod nazivom „Kazivanja najmlađeg sina“ i odgovara na sva ona pitanja o porodičnom smislu koji je ostao neispisan u prethodnoj, pomenutoj knjizi.
ASinfo: Da li ste imali uzora među poznatim piscima u pogledu stila ili nečeg drugog, možete li reći nešto više o samom romanu, o čemu je….
-Što se tiče pitanja uzora moje su dubinske misli vezane za svetootačku literaturu, kojoj posvećeno verujem. A, naravno da moje poštovanje ne može zaobići M. Crnjanskog, I. Andrića, D. Kiša, čiji su pripovedački darovi u našem književnom svetu temelj i znak na putu svakom ko želi da tim putem stvaralaštva krene, koji mu ukazuju gde je, koliko dobro piše i ima li smisla posle njih uopšte pisati. A svakako da tog smisla ima. Inače ni ovog našeg razgovora ne bi bilo.
Nije baš umesno govoriti o svom delu, ali ću reći samo o onim pojedinostima koje su činjenično važne. Roman „Gavrilovo kazivanje“ nosi u sebi ta razgraničavanja književnog smisla i besmisla, u svojoj tajnosti. Njime sam pokušao da oslobodim porodični zavičaj od pogrešnih uticaja vremena, lanaca koji su nas u to naše divlje vreme stezali i oduzimali blagodatnu živost. To je roman o iskrenosti porodičnih sukoba i pomirenja ljudskih slabosti sa nebom, sadržaj koji upozorava da vreme ne bude uzalud potrošeno na bezizlaze koji nas sa svih strana okupiraju obručom pritiska.
ASinfo: Početkm naredne godine očekujemo da roman bude objavljen u saradnji sa ASoglas izdavaštvom, da li je ovo vaša prva knjiga?
– Ja sam veoma zahvalan vašoj književnoj organizaciji i izdavačkoj delatnosti na prepoznatoj, uzajamnoj saradnji, u jeku globalne krize kada je sve veoma teško voditi i nositi ozbiljnom namerom i poslom kojim vi očigledno to činite.
Moje prve objavljene knjige su zbirke poezije, kojih ima pet, a nova zbirka „Metoh i mitra“ je u pripremi za objavu. Roman „Gavrilovo kazivanje“ je drugi prozni rukopis, a treći rukopis je u samom toku ispisivanja i nosi naziv „Heruvim na licu čoveka“. Ovo je godina koja mi pruža dobru radnu energiju pisanja i koja mi je uvek bila prijemčivija od samog objavljivanja dela. A što u biti jedno drugo ne isključuje kada je srazmerno istinitim merama i kada se ima šta savesno javnosti reći.
ASinfo: Koliko je teško biti umjetnik u vremenu kad su ugrožene mnoge temeljne vrijednosti , da li je teško spojiti Hrišćansko i umjetničko i uopšte ostati čovjek u ovom (ne)vremenu?
-Umetnik bi, pre svega, trebao biti čovek, pa i svečovek u zadatim zahtevima, upućenim prema ljudskosti. Ništa ne može biti teško onom koji veruje. To upravo dokazuje i Crnjanski u svom delu završnom mišlju da „ima seoba, smrti nema“. Kada bi svi umetnici tako verovali, možda bi ovaj svet i današnja književnost imali mogućnosti da usvoje darovanu večnost.U svakom slučaju i u svim budućim vremenima čitanje ostaje nezaobilazna lekovitost ljudskom duhu. Pa makar se čitalo i na kamenu. Lepota reči, ako postoji, nikada ne jenjava.
ASinfo: Vaša poruka čitaocima…
-Pozdravljam sve učesnike u borbi za slovo i reč.
Razgovor vodio : Dejan Spasojević
