ASinfo : Na samom početku ovog razgovora možete reći par riječi o sebi, čim se bavite i koja su vaša interesovanja?
-Po zanimanju sam profesor književnosti i srpskog jezika. Živim i radim u Kruševcu. Pišem poeziju koja se nastavlja na tradiciju žitija i crkvenih spisa, od Svetog Save, Domentijana i Teodosija, do Danila Pećkog, što se sasvim prirodno od jednog Kruševljanina i očekuje. Kruševac je sedište nove eparhije kao sveti grad. To je po rečima blaženopočivšeg patrijarha Irineja, srce Srbije i najblagosloveniji deo srpske države i srpskoga naroda.
ASinfo: Čestitamo na osvajanju prve nagrade za Prvu knjigu na konkursu za 6. Drinske književne susrete koji će se održati 10.septembra ove godine u Zvorniku, recite vaše utiske tim povodom?
–Hvala žiriju i svima koji učestvuju u organizaciji Drinskih književnih susreta, koji se održavaju u Zvorniku. Učinili ste mi veliku i nezasluženu čast. Po jednom predanju Zvornik je dobio ime po „usamljenom zvoniku crkve“. I danas je Zvornik duhovni zvonik, koji nas saziva da se kroz svetinju književne reči saberemo oko svih neprolaznih vrednosti. Radostan sam što sam i ja zajedno sa ostalom braćom i sestrama pesnicima ugradio, priznajem, bar najmanji kamen u taj zvonik srpske kulture i duhovnosti, zvonik koji nas poziva u hram.
ASinfo: Vaša zbirka ”Na Svetosavskom putu” samim svojim nazivom ukazuje na Svetosavlje kao putokaz za vječnost našeg naroda, možete li reći šta je glavna poruka tj tematika koju donosite u toj zbirci i koliko dugo je nastajala?
–Zbirka je godinama nastajala i ima dve osnovne poruke. Prva je da, po rečima starca Porfirija Svetogorca: „Ko hoće da postane hrišćanin treba najpre da postane pesnik“. Dakle, duša čovekova treba da je istančana, da je osetljiva i osećajna, da leti u beskraj, među zvezde, do veličanstva Božjeg, u tišinu. Taj put je svetosavski put, jer znamo da Sava Nemanjić nije samo veliki svetitelj, već i prvi srpski pisac i pesnik, čije ime i prezime znamo. Druga poruka, koja izvire iz ove prve je da će sve proći, a da samo duša, obraz i ono što je dobro ostaju zauvek. Kada su nekog nepoznatog bogoslova pitali kako je to Hristos pretvorio vodu u vino, on je odgovorio: „Voda se zarumenela kad je videla svoga Tvorca“, pa kad se tako zastidela čista voda kako li tek trebamo mi da se zastidimo i pred tom vodom i pred tim Tvorcem i shvatimo da je neukaljana duša pretežnija od svih svetova. Ko u ovom vremenu može da pokaže rumenilo stida na svom obrazu, to je dokaz da u njemu još ima nepogažene svetinje.
ASinfo: Vidimo da su svoje preporuke za objavu ove zbirke dali i naši ugledni akademciji Matija Bećković i Milovan Danojlić , to je sigurno velika čast, koliko ti znači ta podrška i hoće li još neko napisati recenziju za djelo prije objave?
-Pored uvaženih akademika Matije Bećkovića i Milovana Danojlića, zahvaljujem još i g. Peri Zupcu i g-đi Jeleni Protić Petronijević na recenzijama knjige, g. Mirku Kovačeviću na slikama, koje su u vlasništvu manastira Hilandara, g. Rajku Karišiću na fotografijama kao i svima, koji su pomogli da se objavi ova zbirka. Ne možemo sami. To nas uči da samo ljubav i vera, koji u zajednici delaju imaju snagu.
ASinfo: Vi ste dokaz da umjetnost može da bude obožena, da je najljepša kad služi svrsi i nosi Božanske istine, da li vas je vjera dovela do poezije ili je poezija dovela do vjere?
– Sve što radimo treba da bude stvaranje, jer smo čeda Stvoritelja. Zato svaka prava poezija i uopšte umetnost treba da izviru iz Liturgije i u nju treba da uviru. Liturgija je svešteni pečat svakom našem delu i nebozemni zagrljaj Boga i čoveka.
ASinfo: Saznali smo da se bavite i pisanjem crkvene himnografije, možete li reći nešto više o tome?
-Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa kruševačkog G. Davida se bavim pisanjem crkvene himnografije. To je moje prvo i osnovno pregalaštvo. Vašoj ljubavi i pažnji preporučujem akatiste Svetim Novomučenicima Jasenovačkim, Prebilovačkim, Surduličkim, Livanjskim i Kragujevačkim, koji se po blagoslovu nadležnih arhijereja čitaju u dotičnim eparhijama naše Crkve. Tu su, naravno i službe i akatisti srpskim Bogorodičinim ikonama kao što su Savinska, Bođanska, Končulska, Vratnjanska i mnoge druge. Hvala Bogu i Majci Božjoj na tom daru i toj radosti.
ASinfo: Imate li neku poruku za kraj ovog razgovora, neku pouku?
-Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice „Trojeručica“, Igumanija manastira Hilandara, najveće srpske svetinje, slava je Udruženja književnika Srbije i mnogih Kulturnih centara u našoj zemlji. Ova ikona se posebno smatra Zaštitnicom srpskih pesnika. Zato je njoj u naše vreme posvećeno više pesama nego u svim ranijim vekovima i skoro da nema modernoga srpskog pesnika, a da nju nije opevao svojim najboljim stihovima. Stojeći na igumanskom tronu hilandarskom i svetogorskom, Majka Božja nas uči da se vratimo svetozarnom putu lične svetosti i rodoljubive usmerenosti hilandarskih ktitora Simeona i Save. Njihov primer i danas treba da udahne u nas preobražavajući i spasonosni duh pokajanja i osećaj iskonske svežine sveoživljavajućeg Duha Božjeg.
