Razgovaramo sa Ivanom Žunić, autorkom čiji je rukopis poezije nagrađen na prethodnim 5. Drinskim književnim susretima
ASinfo: Na samom početku, možete li se ukoratko predstaviti, odakle ste…
–Ja sam Ivana Žunić, rođeno Đorđević.Rođena sam na Jugu Srbije u Leskovcu , a udata sam i živim u Zapadnoj Srbiji u Užicu.Završila sam gimnaziju, a potom Filloški fakultet, najpre u Prištini, a potom u Nišu, odsek za srpski jezik i književnost.
ASinfo: U kategoriji za prvu knjigu vaš rukopis je prošao zapaženo, boi je među odabranim, nagrada je besplatno štampanje knjige, čestitamo, da li je ovo prvi put da učestvujete na konkursu za Drinske književne susrete?
– Hvala Vam na čestitkama.Zahvaljujem se ASoglas izdavaštvu, ASinfo portalu i vama lično Dejane i nadam se da je ovo početak naše saradnje koja će se i u buduće nastaviti.Nadam se d aovo neće biti prva i poslednja zbirka pjesama koju ćemo zajedno objaviti.Ovo je prvi put da učestvujem na konkursu za Drinske književne susrete, a i inače na konkursima.Smatram da će srpska književnost preživti i bez moga imena i mojih stihova. Međutim ukoliko postoji makar i troje koje bi hteli da pročitaju ono što ja pišem, makar jedno koje će da oseti moje stihove onda vredi odštampati ih i ”izdati na svijet”, kako kaže Vuk Karadžić.
ASinfo: Koliko dugo je nastajala ova zbirka i od kada pišete?
-Ova zbirka pesama zapravo je skup svega onoga što sam do sada napisala, tokom celog života, a što je preživelo.Inače prvo što sam napisala bila je kratka priča koja se zvala ”Zvono” i tada sam imala devet godina.
ASinfo: Da li autor neminovno unosi autobiografsko u djelo ili je imaginacija dominantnija, šta je dominantno kada je u pitanju ova vaša zbirka
-I kao čitalac poezije i kao neko ko je stvara ja sam ubeđena da poezija mora imati tog autobiografskog u sebi.Naravno da je pristuna i imaginacija, međutim osnovni motiv je autobiografski a imaginacije to su oni detalji koje ćemo nadograditi na taj osnovni motiv.Dakle u kojoj može da postoji imaginacija i ne mora , a kada je neka pesma isključivo plod imaginacije, mašte ne verujem da ima umetničku vrednost kao ona koje nose u sebi autentični osećaj i osećanje.Dakle nije neophodno uneti autobiografske elemente u svoje stvaralaštvo ali je što se mene tiče poželjno.
ASinfo: Da li ste razmišljali o nazivu zbirke?
-Kada sam prvi put razmišljala o objavljivanju moje prve zbirke pesama prij 14 godina, želela sam da budu svrstane u tri odeljka.Prvi je sunčev mrak u kom bi bile tužne pesme, Sunčev znak u kojima se pojavljuje malo vedrine i treći sunčev znak u kom bi bile pesme s p uno optimizma.Bile su dakle oštro podeljene.Cela zbirka je trebala da se zove ”Mene”( kao sunčeve, mene, mesečeve mene ili da se odnosi na akuzativ lične zamenice ”Ja”). Ovog puta nemam takvu viziju u glavi i volela bih da se zovu naprosto ”Pesme”.Sada želim da te sve pesme sa različitim motivima budu zajedno, kao što reče njegoš
”Čaša žuči ište čašu meda ,
smiješane najlakše se piju”.
ASinfo: Vaša poruka čitaocima
-Moja poruka čitaocima je najpre da čitaju i poeziju i prozu.Najbolje je ono što je prošlo sud vremena.I ono što je savremeno, što se sada izdaje , ko ima vremena i volje da čita i savremenu prozu i poeziju koja nije prošla sito vremena.Ako ste nesigurni, na početak, počnite od klasika, naših i stranih.Moja prva poruka je nemojte prestati da čitate i molim vas čitajte prave knjige od papira sa koricama, koje možete da omirišete, pomilujete, zagrlite jer imati pravu knjigu u rukama je poseban doživljaj.Svaki put iznova ponavljam taj ritual pristupa knjizi pre samog čitanja koji vam može zvučati ččudno ali nije isto čitati sa ekrana i čitati sa papira.Verujte sebi i svom osećaju, u svim segmentima života.Nemojte da vam drugi nameću neku vrednost koju vi zaista onako iskonski onako iz svog divnog, tradicionalnog vaspitanja bića osećate da to nije u redu ali većina tvrdi da tako treba i da je to u mogi, a vi nemojte vi verujte sebi i činite ono što je ispravno.
Najvažnija poruka je da i ako milijardu ljudi izrekne neku laž ona nikad neće postati istina.To je lažna floskula.Laž ostaje laž, i da je izgovori milion ili milijardu ljudi.Zlo ostaje zlo i da ga počne da čini milion ljudi, neće postati dobro.
Dakle, nemojmo ići za gomilom nego tamo gde je čistota, istina, pravda, znanje, Bog.
Pozdrav.
Razgovor vodio : Dejan Spasojević
