Autor : Asoke Kumar Mitra ( Indija )
Izdavač : ASoglas d.o.o Zvornik
Recenzent ; dr Marija Lazarević
Prevela sa indijskog : dr Marija Lazarević
Nostalgija divljim vetrom donesena
Nostalgijom preplavljena poezija pesnika i novinara Asokea Kumara Mitre iz Kolkate u Indiji, u ovoj zbirci pesama biva donesena i pod naš delić neba. Nošena vetrom uvijena je u setne reči jednog romantičara koji pod okriljem tetoviranog i zaleđenog Meseca pronalazi gomilu svojih emocija koje prenosi na papir u stihovima.
Lišće je zgaženo u njegovom sećanju, a pokidani listovi mesto su značajnog stihozborja njegove ljubavne veoma suptilne poezije.
Pesnik iz egzila, izgnanik, progonjen iz mesta gde mu duša obitava, vraća se ponovo na zgarište tražeći umesto nematerijalnog emocionalno i duhovno što mu je oduzeto progonom.
On, sjedinjujući se sa morem i stenama, uzdiže se do neba, zatim spušta padobranom klizeći niz stene zajedno sa svojom voljenom osobom. Svaki njegov san ispunjen je mišlju o
dragoj osobi bez obzira da li je vreme ovdašnje ili davno prošlo. Ponekada biva odbačen njenom ljutinom i gnevom, ali uzdržano prihvata sve neprijatnosti koje prima i nastavlja da uživa preokupljen ljubavlju koju i dalje oseća prema njoj.
Ludi su sati i otkucaji srca dok naš pesnik sabira sećanja tamo gde cveta lokvanj i peva hor nepoznatih ptica. Misao mu ponekada prekine odjek sovinog smeha kroz praznu prostoriju, dok čeka da se ljubav vrati iz žute reke kojom je jednom davno otplovila u daljinu.
U pesmama našega autora Asokea Kumara Mitre odiše svesrdna iskrenost i naivnost duše koja je odlika svakog velikog pesnika koji ne preza od svojih emocija , nego u njih uranja celim svojim bićem.
Trudeći se da uobliči svoje misli koje vešto prenosi na papir, on biva uznemiren razbijenim vrapčijim gnezdom, ostavljen, ranjen, ali ipak obuzet ljubavlju koju oseća u svome srcu. Rasklopljene latice zimske ruže bude mu sećanja na tišinu kojom odzvanja ljubav.
Melodičnost u ovim pesmama poput muzičkih zvukova violine ili harfe budi sva ona zavučena, tanana osećanja u našim najskrivenijim delovima bića. Probijajući kroz naše pore izlaze i bude u našem telu nostalgiju za mladošću i bezbrižnošću koju smo svi nekada osećali.
Gledajući u prošlost naš pesnik, živi u sadašnjosti ne potiskujući ono lepo preživljeno u mladosti. On poziva sećanja i deli ih nesebično sa čitaocima.
Pesme o lepoti, mladosti, sreći i patnji deo su knjige u kojoj je pesnik opisao svoja najplemenitija i najlepša osećanja kroz stihove emotivno i neposredno. Ljubav kao najače ljudsko osećanje u njegovim pesmama živi potpuo istim intenzitetom kao onoga trena kada ju je neposredno doživeo.
U ovoj zbirci pesama Asokea Kumara Mitre, Indijskog pesnika i novinara, oslikana je bezgranična, beskrajna i bezvremenska ljubav koju pesnik čuva u svom sećanju i poziva je povremeno u trenucima usamljensti kako bi uživao u njoj. Upravo ovako zapisana u pesmi kao najsuptilnijem obliku izražavanja duše biva ovekovečena i za neko vreme koje dolazi u kojem nećemo živeti ni mi, ni pesnik koji ju je satkao.
Primarijus dr Marija Lazarević
lekar, pisac i pesnik
