PREVIŠE PUTA RASPUKLA DUŠA
Svako umetničko delo, svaka pesma, muzička kompozicija, likovni rad, predstavlja i/ili istražuje najintimnije delove našeg bića… Susret sa estetskim je, zajedno sa religioznim i metafizičkim iskustvom, jedna od mogućih prilika za naše menjanje. Tajanstveni naslov KINTSUGI – PORCELAN DUŠE, poziva nas da zavirimo u rukopis pesničkog prvenca diplomiranog psihologa Nenada Adamova. Japanska reč kintsugi znači “uvezivanje, spajanje zlatom” ili “popravka zlatom” i opisuje način popravljanja polomljenog porcelana ili keramike. Predmet se lepi, dok se u zadnjem sloju dodaje prah zlata, srebra, platine, bronze, tako da predmet postaje lepši i osobeniji. Ova japanska tradicija već pet vekova daje novu lepotu razbijenim, starim stvarima. Prepoznati tu lepotu u oštećenom, jednako je vredno i kada se odnosi na obnovljenu posudu, odnos, ili nas same…
Kroz ovu neveliku zbirku pred nas kaplju suze, krv i krhotine jedne lirske duše, pesma po pesma, datirane od ranog puberteta, do današnjih dana. Ali, ni onim najstarijim stihovima ne nedostaje poetičnosti i emocija, a Pesnik i njihovo iznošenje na svetlost dana smatra neophodnim za razumevanje svog duševnog kintsugija. „Najlepši i najbolji ljudi koje poznajemo su oni koji su doživeli poraz, upoznali patnju i gubitak, borili se u svakom trenutku i pronašli put iz najtamnijih dubina. Predivni ljudi se ne rađaju takvi, oni se takvima naprave.” Tako su pesme pisane iz i zbog unutrašnje borbe i boli, razdeljene na Život prvi i Život drugi. Pesnik nas znalački vodi kroz svoje detinjstvo i prve ljubavne nagoveštaje, samoću i usamljenost, stazama popločanim nadom. Od četrdeset tri komadića svoje duše (prefinjene i krhke) pesnik Nenad Adamov, u vidu višedecenijskih poetskih dnevničkih zapisa, spaja, zlatnim nitima stihova, ožiljke svog životnog iskustva, svog kintsugija. Mogao bi to biti i mozaik – da pesme nisu po svemu raznolike i raznorodne, pravi razlomci Duše. Pesnik porađa svoje pesme dugo i sa mukom, i za četrdesetak godina – to je tek četrdesetak pesama, često lirskih minijatura, samo za koji stih dužih od haikua: MI, TAMA, NESREĆAN SLUČAJ, KINTSUGI PORCELAN, OKOV, OSAMA, SLIKA SNA…
Život prvi je u okrilju (još neizneverenih) dečačkih čežnji, razigran i raspevan. Najveći deo ovih stihova je rimovan, i, zaista, mogao bi se pevati. Još neokrnjen je Porcelan Duše. Život drugi – u krhotinama spoznaje.
Ogledalo stoji razbijeno.
U mene iz njega zure
Razbijena, nedovršena lica. (Katarakta duše)
Rane i ožiljci. Duboko promišljeni i proživljeni stihovi, često su protkani filozofskim momentima. Pesma, UPOMOĆ! je na istoj poetskoj žici sa kultnom i antologijskom ”Vratio se Volođa” Tanje Kragujević, ali samo po ritmu poznatih dečijih razbrajalica, koje su okosnica pesme.
Oscilujem u očaju.
Plaši me što se ne zaustavljam.
Klatno samokontrole pomahnitalo.
Crni gospodin na zidu
Ritmičnog zvuka
Posmatra kao nemi svedok
Porodičnih tragedija na sudu vremena. (Upomoć!)
Takođe, izuzetne su i ŽIV ZAZIDAN, KAKO SI, ŽIVOT POD BROJEM. Duša Pesnikova se previše puta raspukla, i sada progovara, zlatnim nitima ožiljaka-stihova povezana.
Bol majstorski svira po dirkama mojih misli. (Na granici)
Grozničavo skupljam rasparčane delove sna, uspomena i želja. (Jad)
Neveliki pesnički opus ima moć da nas raspeva (Život prvi) i duboko zamisli (Život drugi). Dočarani bolovi u Životu drugom su skoro opipljivi, univerzalni, u sugestivnim pesničkim slikama suočenja
Sa iskeženim vučjim zubima svojih strahova… (Znam)
Prepliću se biblijski motivi, mitovi, filozofske teme, erudicija autora i poznati umetnici, kao neposredna inspiracija… Autobigrafske slike (ČIME, NA GRANICI, RAZGOVOR U PRASKOZORJE, ŠTA DALjE) često su pisane dijaloški, vrlo osobenim stilom, što na čitaoca ostavlja poseban utisak, i daje pesmama oneobičajen ritam.
Volt Vitmen smatra da umom čitamo samo na površinskom nivou, shvatajući neka značenja i postajući svesni određenih činjenica, ali, u isto vreme, nevidljivo, nesvesno, tekst i čitalac se prepliću, stvarajući nove ravni značenja. Zato nijedno čitanje ne može nikada da bude konačno; svako čitanje je samo po sebi alegorija, predmet drugih čitanja.
Bejah posuda od sjaja
Zemlje Izlazećeg sunca.
Sad moji delovi slomljeni životom
Gle, pod krilom Pegaza
Guste kapi zlata
Spajaju ih.
Vraćaju me suštini. (Kintsugi porcelan)
Verujemo da će ovu zbirku, često teških, ali veoma životnih i mnogima prepoznatljivih osećanja, čitaoci voleti. Imajući zavidno savetodavno iskustvo (možda je trenutak da spomenemo odavno rasprodatu knjigu-priručnik ”Kroz vrtloge na putu do sebe”, Dom omladine Kikinda 2004, kao zaista pravi uvod u nastajanje ove poetske zbirke – od VRTLOGA do KINTSUGIJA, a sve NA PUTU DO SEBE), gde je posao psihologa da bude MAJSTOR KINTSUGIJA, i spaja zlatom dobrote i razumevanja slomljene deliće ličnosti, sa velikim zadovoljstvom KINTSUGI – PORCELAN DUŠE pesnika Nenada Adamova, koji je svoju, i duše budućih čitalaca, vešto povezao kintsugi-stihovima, naiskrenije preporučujemo!
Jasna Milenović, pesnikinja, članica UKS
