RECENZIJA
Dukat kao zlatna pesma
Zbirka pesama Dukat autorke Marije Lazarević nije zbirka pisana prepoznatljivim stilom ove naše pesnikinje već je vođena emocijama onih koji su zatražili da njenu pesmu otpevaju u svom stilu.
Prepoznajući tuđe emocije Marija je pisala poeziju za one ljude koji pesme ne recituju nego pevaju, vođeni porukom i unutrašnjom potrebom da pesmu dočaraju svojim melodičnim glasom. Neke osobe rođene su sa muzikom u srcu i mislima, i samo kao takve mogu da funkcionišu u svim životnim okolnostima sa kojima se susreću, pa kao muzikoterapeuti pomažu sebi i drugima u iskazivanju različitih osećanja.
Oni, pevajući tužne pesme kada su tužni i vesele kada su veseli ponekada i ne poznavajući pravila poetskog izražavanja slušaju svoje unutrašnje potrebe i ispoljavaju sopstvena osećanja kroz boju, visinu glasa i tonalitet u ritmu koji prati njihov trenutni tempo i stil života. Tako nekada sviraju bantu bluz, nekada soul, a nekada izvornu narodnu muziku.
Pisati pesmu za pevanje nije isto kao pisati pesme za kazivanje. Ovu vrstu stihozborja neophodo je da prati i muzika koja ima svrhu da postane bliska mnogima, a koja nastaje kao proizvod inspirisan rečima poete. Muziku ne može izazvati svako u srcu druge osobe. Za ovu vrstu poezije neophodan je i muzički dar koju naša pesnikinja svakao poseduje.
Milan Lazarević
