Oganj radosti u zbirci poezije Mama, osloni se na mene autorke Nataše Radović
Dok čitamo deci,
ne treba da zaboravimo da deca čitaju nas.
– J. A. Barnes
Poezija za decu je najuzvišeniji poziv jednog pesnika. Pesnik pišući deci, piše zapravo detetu u sebi, detetu u svima nama. Otuda je tanka linija koja razdvaja poeziju za decu i poeziju za odrasle, jer poruke mogu biti jednako važne i jednako korisne svim starosnim grupama, a ta umešnost univerzalizacije poezije je u rukama pesnika. Naš nobelovac Ivo Andrić je rekao: ,,U deci se obnavlja i čisti reka čovečanstva”, i zaista je tako, njihove čiste duše oplemenjuju i naše, već umorne, otrovane strastima i iskušenjima i neprestano čine da žudimo za detinjstvom i detetom u sebi. Takva poezija koja u nama probudi dete dok je govorimo deci je izvorna, potrebna gotovo nasušno i treba istaći takve umetnike, odati priznanje toj veštini. Jedna od takvih pesnikinja, ona kojoj je dato alhemičarsko znanje pretvaranje poezije u lepotu, je autorka Nataša Radović koja nas u zbirci pesama Mama, osloni se na mene poziva da se vratimo sebi, kako bismo zajedno s decom i mi izrasli u dobre ljude. Iz ugla jedne majke, a posvećeno svim majkama, kroz pesmu, začinjenu humorom pokreće neka životna pitanja, daje odgovore na njih i podseća nas zašto tek s decom razumemo sebe i pronalazimo smisao. Sve što radimo, želimo i mislimo treba da bude u svrhu potvrđivanja svog smisla, unapređivanju komunikacije s ljudima, posebno sa najvećim ljudima – decom. A kako drugačije nego pomoću pesme, koja je odgajila i vaspitala generacije kroz vekove. Stoga, ova zbirka započinje pesmom Čudesan san jedne mame, dajući mami mesto iznad svih mesta u životu deteta, i opet bezuslovnu ljubav. Pesma je humorističkog tona, s dozom ironije, ali taman toliko da se dete od srca nasmeje, koliko i nama, dok i sama sanja iste snove na javi: da joj neko pomogne u svakodnevnim obavezama. Ono što je posebno je da nam se i u prvoj i drugoj pesmi obraća mama i zapravo već na početku možemo zaključiti da je ova zbirka pisana i za nas, veliku decu. Već poznatim humorom čini da se sve prepoznajemo u ovoj slici:
Jednom rukom jaja pržim
jer u drugoj sina držim,
mašina se druga pali,
to su moji rituali.
U narednoj pesmi Zamislite, roditelji u šaljivom tonu Dušana Radovića, gotovo aforistički, opisuje slatke muke roditelja, jer ta ,,slatka pesma” izatkana od mašte pesnikinje pokazuje zapravo koliko je samo važna ljubav, i da su te obaveze kad ima ljubavi i zdravlja lagane. Pesma koja se čita u sali gde se od srca smeškaju i roditelji i deca, takva scena je dovoljna da ovi stihovi ožive. A roditeljima bi mogli da se pridruže i drugi članovi porodice, npr. bake, pa da se i one prepoznaju u takmičarskom sveznalačkom duhu i od srca nasmeju. Jer ,,bake sveznalice” to i jesu, svojim iskustvom i pažnjom dragocene su u životu deteta, bogate detinjstvo i pružaju nezaboravne uspomene. Te iste bake su i svekrve, kako pesnikinja Nataša Radović odmilja tepa: ,,svekrvice” i na potpuno ležeran način ukazuje kako svako treba da zna gde mu je mesto. U stihovima pesama: Svekrva, Udala se Nataša i Ne želim savete zapravo nalazi se jedan generacijski model ponašanja koji bi trebalo menjati, koji je potrebno menjati u savremenom društvu. Nataša Radović to osvešćuje suptilno, uz minimalan sarkazam, podsećajući nas da su to često razlozi netrpeljivosti, katkad i ozbiljnog mimoilaženja u shvatanju životnih vrednosti. Zapravo, pesme nose poruku da je svaki jaz premostiv uz humor i dosetke i da sve te sitne čarke treba banalizovati, da bi na kraju i postale to – banalni i nepotrebni modeli, koji ljude dele. Zato su tu mala deca, veliki učitelji da nas podsete kako je divno imati oči koje u svemu vide lepotu i radost i da među nama grade mostove, ne da ih duše. Deca nas uče kako da se brzo ,,odljutimo”, kako da praštamo i kako da kroz igru zapravo živimo. Zato nas u pesmi Razmislite, odrasli pesnikinja u ime dece poziva da se vratimo u detinjstvo:
Da bi svi ti odrasli
mogli da nas shvate
trebalo bi u detinjstvo
oni da se vrate.
Povratak u detinjstvo ne bi značio samo da razumemo decu, nego i sami sebe. Da uprostimo neke dileme, da pojednostavimo sve što nesvesno komplikujemo, da na bol gledamo kao na nešto prolazno i da suze ne krijemo, već da se isplačemo, kako bismo se još lepše smejali. Zato treba pustiti decu da se igraju i da im poverujemo da ,,od ljubavi se živi” i da ,,u ime ljubavi” ostavljamo dobra dela onima koji nam daju krila. U pesmi U ime ljubavi pesnikinja poklanja sinu pesmu za večnost, jer zna da svaki stih i ono što kroz umetnost uradimo trag je u vremenu i nešto što se ne može kupiti. Takav poklon ostaviti deci vredniji je od svega. Njoj sin daje krila, ali i ona njemu daje krila, jer dete gledajući kako mi letimo i samo će jednom da se osmeli da poleti hrabro u život. U zbirci se naizmenično prepliću majčin i dečiji glas, što daje dinamičnost zbirci i može se tumačiti kao lirski odgovor. Dečije preokupacije su tako zanimljive: od boginja, bake, deke, vaspitačice, igre, Deda Mraza, biljaka, životinja, roditelja. Dok su majčine molitve i pogled na svet kroz humor i satiru tako potrebne ovom ,,ozbiljnom” svetu, da rasterete, da pokažu kako se na sve što nam se dešava, za šta brinemo, može doživeti na drugačiji način. U pesmama Šta posle detinjstva, Mama, osloni se na mene, Kako se čuva porodica, Šta ću kad porastem biti, Usudi se kriju se egzistencijalna pitanja, pokreću se teme od velikog značaja, ali način na koji ih je pesnikinja ostihotvorila otkriva moć poezije: da pesmom sve može lepše da se kaže, da pesma govori univerzalnim jezikom i da pesmom možemo menjati svet. Čitajući poeziju pesnikinje Nataše Radović, omakla se pokoja suza, otelo se i nekoliko uzdaha, ali smeh od srca i blagost koju je ostavila u grudima beskrajno šarmantnim dosetkama, odmerenim tonom satire i lepotom istinskog humora učinila je da oganj radosti dugo gori u srcu. Ovu radost želim da svaki čitalac oseti, jer ,,lepota će spasiti svet” rekao je Dostojevski, a pesnikinja je potvrdila da je uistinu tako. Od majke za majke, od deteta za decu, od majke za dete i od deteta za majku. Kakva predivna simbioza! Od pesnikinje Nataše Radović za sve nas.
Msr Nevena Milosavljević
