Miloš Dimić je pesnik iz Kruševca koji je do sada objavio četiri zbirke duhovne poezije, ali je zahvaljujući nepresušnoj inspiraciji, priredio i novi triptih duhovnih pesama. ASoglas izdavaštvo iz Zvornika i Umetnički Horizont iz Kragujevca su na koricama novih knjiga skromnog pesnika koji blagodari Bogu na nadahnuću i bližnjima na podršci. Nove zbirke nose naslove ,,Molitvena pisma”, ,,Vrlinoslov” i ,,Duhovnici”.
Kako objašnjavaš nadahnuće za pisanje duhovne poezije?
Mislim da ne mogu da to objasnim jer pesme nastaju same od sebe, samo ih zapisujem i imam osećaj da mi neko diktira dok pišem. Verujem da je Duh Sveti nadahnitelj svim stvaraocima duhovnih dela čiji je cilj slavljenje Gospoda i naše Majke Crkve. Ovo stvaralaštvo mi donosi veliku radost u srce i daruje mir duši, tako da sam neizmerno ispunjen, rasterećen i blagodaran Bogu dok to radim i smatram da je to misionarenje kroz pesme u čast svetitelja Božijih jer čitaoci pesama mogu da saznaju osnovne detalje iz žitija svetih. Dok čitamo žitija svetih, jasno nam je kako treba da živimo,oslanjajući se samo na Božju pomoć i neprestano stremeći ka sticanju bogougodnih hrišćanskih vrlina.
Kako si došao do ideje da ovako nasloviš i urediš nove zbirke pesama?
Za nastanak zbirke ,,Molitvena pisma” zaslužna je pesma ,,Pismo Svetom Savi” jer je to prva pesma u kojoj sam pokušao da se molitveno obratim našem najvećem svetitelju u ime svih nas, a da to obraćanje podseća na pismo jer uvek se nadamo da će molitve koje šaljemo biti uslišene. Ubrzo su nastale nove pesme u vidu molitvenih pisama i znao sam da tako treba da naslovim knjigu. Tu su i pesme o svetiteljima kojima ranije nisam napisao stihove iako sam to jako želeo, ali svaka pesma sačeka svoj trenutak. U zbirci ,,Vrlinoslov” pokušao sam da pišem o temama koje su sastavni deo života, naročito duhovnog života i te pesme su nastale sa velikom lakoćom, nisam ni znao da mogu da pišem na taj način, ali zbirka se formirala kako nisam očekivao. Tu su i pesme o srpskim ženama kojima se ponosi naš narod. Imajući dve spremne knjige, javila mi se ideja da treba da objavim triptih kao što sam uradio prošle godine, pa sam priredio zbirku ,,Duhovnici” koja sadrži pesme koje sam pisao godinama, a posvetio ih srpskim duhovnicima koji su pomogli i pomažu našem narodu da jača u veri i uspeva da duhovno živi. Tu su pesme o blaženopočivšim čuvenim duhovnim starcima, kao i o duhovnim pastirima koji su danas sa nama.
Uvek ističeš da je pesništvo sastavni deo tvog porodičnog života?
Sa svojim bratom blizancem Urošem stihotvorim skoro trideset godina, zajedno smo od detinjstva negovali pesnički dar i pisali pesme, a on je tvorac ideje o duhovnoj poeziji kojoj sam se potpuno posvetio, imajući njegovu punu podršku, kao i podrškumoje supruge Marije koja piše pesme na poseban način i volim da ona prva pročita pesmu koju napišem i kaže mi da li je to dobro napisano ili treba da nešto ispravim. Porodičan život daje snagu i nadahnuće za sve, a naročito za stvaralaštvo, zato su sve zbirke porodične zbirke, slava Bogu, do sada sedam objavljenih knjiga sa tri stotine pesama.
Koliko ti znači podrška naše Crkve u stihotvorenju?
Blagoslov Majke Crkve je nasušna podrška koja ima neopisiv značaj. Uz podršku našeg sveštenstva, presudna je podrška Episkopa kruševačkog Gospodina Davida koji je, iskreno verujem, najzaslužniji za duhovno nadahnuće jer, osim što je blagoslovio pisanje duhovnih pesama, stalno pokazuje pastirsku brigu i interesovanje da li se rad nastavlja i uvek me to pita kad se sretnemo i uzmem blagoslov: ,,Da li tvoja ruka piše stihove?” Bez njegove molitvene podrške i ljubavi, teško bih uspevao da pišem duhovne pesme, zbog toga sam neizmerno zahvalan našem arhipastiru.
Da li veruješ da će ove pesme uticati na omladinu da se okrene duhovnom životu?
Iskreno se nadam da će tako biti jer pesme objavljujem i na društvenim mrežama gde najlakše budu pročitane. Omladina je danas okružena brojnim ponudama koje su opasne za dušu, a mogu biti odbijene samo ako stremi ka duhovnosti i čistoti koju propoveda Majka Crkva. Naša omladina je neverovatno nadarena, ima toliko divnih i velikih potencijala za stvaralaštvo kao što su pesništvo, folklor, etno pojanje, ikonopisanje i sve što čuva našu pravoslavnu veru i srpsku tradiciju. Moja molitvena želja je uvek bila i ostaće ista – Da se Srbi slože obože i umnože…
