O Beriću kao vrsnom satiričaru nadahnuto je pisao dr Ratko Božović, sociolog kulture i najkompletniji antologičar i poznavalac aforistike na ovim prostorima. I, doista, Berićev humor u aforistici i satiričnim pesmama beskrajno je vrcav, originalan i nepredvidiv. Njegovi aforizmi se pamte i prepričavaju, a satirične pesme i epigrami se uče napamet. Treba napomenuti da se Berić takođe uspešno iskazuje i u kratkoj formi satirične priče. Zastupljen je u svim značajnijim antologijama i zbornicima aforistike i dobitnik je značajnih književnih nagrada i priznanja. To je samo jedna strana kreativne ličnosti ovog plodnog stvaraoca. Treba naglasiti da je, po osnovnoj vokaciji, Miladin Berić vrstan pesnik, što i potvrđuje njegova najnovija knjiga poezije, lišena svake satirične naznake, koja ne slučajno nosi ime „U sazviježđu Lire“.
Svestan vlastite stvaralačke askeze, Miladin Berić definitivno ostaje na terenu tradicionalnog pesništva, u atarima čiste lirike. Dakle, s pravom možemo kazati da Berić pripada onoj retkoj grupi pesnika koji pišu dušom i srcem, ono što preživljavaju sopstveni nervi i u svoju poetiku udeva moćni lirski naboj, začinjen misaonim uzmasima, koji slede intuiciju i ona najčistija lična osećanja. Nije ovo poezija konstrukcije. Nema ovde nepotrebne igre rečima. Mada igre i te kako mnogo ima u Berićevoj poetici. Nema skrivanja iza nedorečenosti. Nema lažnih i preuveličanih zanosa. Nema opsene i obmane, leksičke glazure, jezičkih vratolomija, kojih je prepuna takozvana moderna poezija. Berić je odabrao svoj pesnički put, prepoznatljiv i jasan u svakom slučaju i njime se kreće bez nedoumica i posrtanja. On zna da postoji čitalačka publika kojoj njegova poetika neće biti strana. I na takve čitaoce sladokusce i računa. I nema nameru da koketira sa savremenom kritikom, ukoliko takva kod nas upošte i postoji. Njega spontano i iskreno osećanje i proživljavanje sveta vodi do visokih pesničkih uzleta, što najnovija njegova knjiga svojom sadržajnošću apsolutno potvrđuje.
U stalnom dodiru sa svetom, kroz svekoliku Berićevu poetiku, provejavaju depresivni prizvuk, melanholija i gorka životna iskustva. Njegove pesme su svedočanstva o vremenu, o zamagljenom prostoru jedne nestvarno moćne zbilje, koju moramo da živimo i koja urušava temelje tradicije, podriva svako nadanje da postoji smisleniji i bolji svet, ukazuje i na onu osojnu stranu ljudske prirode.
Mada se za Miladina Berića komotno može reći da je doista pesnik intimne atmosfere, njegove poruke su univerzalne i prijemčive u vremenu u kojem živimo i pre svega ove apologeme su lako čitljive, što svakako doprinosi popularnosti, ali i potrebi za čitanjem njegovih pesama. Berić je jedan od onih pesnika staroga kova, čija vrednost raste u trajanju i ne podleže trenutnim pomodnostima i varljivim ushićenjima. Silazeći u tamne svetove i prostore podsvesti pesnik nam otkriva višeznačnost svog poetskog narativa, tako da ispoljavanje lirskog subjekta ni na trenutak ne umanjuje lepotu ove poetike. Poetska linija kojom se Berić kreće protkana je osebujnom maštom, osmišljena i dočarana bojama prirode, katkad i onim duginim, koje su uvek zbog nedostupnosti i najlepše i najtajnovitije, pa sve do jednostavnih i običnih elementa stvarnosti koje nudi svakodnevica.
Sve se u pesmama Miladina Berića odvija na realaciji između jave ogrezle u setu i sna koji pokušava da osmisli javu na svoj način i izvan onoga što ta java jeste. Snovi imaju pravo i na svoje vratolomije i nemoguće poduhvate. U njima se sve svodi na beskrajnu igru privida i opsena, mogućeg i nemogućeg. Bez igre nema ni ulaska u san. Snevač je samo uslužni servis i jedan odavno utemeljen „sabirni centar“ gde se sve čovekovo zbraja i taloži, ali se isto tako i urušava. I opet se pesnik okreće zaboravljenim staništima koja “plešu svoj tango“, a pesnik zastane na vetrometini i na onom što je neodređeno i „između“ i što samo „rijetki pronađu“.
Berić u ovim pesmama prvo je sebi, a onda i drugima postavljao pitanja. I mnoga od njih namerno ostavljao bez odgovora, kao što i najlepše u ovoj njegovoj poetici ostaje u nedorečenom. Dakle, Berić je kao amanetno zaveštanje ponudio čitaocima jednu po svemu zrelu poetiku, lekovitu, čitljivu i po jezičkom iskazu prepoznatljivu koja će nadtrajati vrijeme u kojem je nastala.
Književnik,
Veselin Lari Mišnić
Beograd
