Dejan Spasojević, pesnik i kulturni radnik, rođen 1978. god.u Loznici, živi i stvara u Zvorniku. Mnogo bi se moglo pisati o ovom izuzetnom kulturnom pregaocu, no u ovom napisu ću se osvrnuti samo na poeziju Dejana Spasojevića.
Pisanjem se bavi od ranog detinjstva i ogledao se u svim stilovima i pravcima, no sebe je ponajviše pronašao u duhovnoj poeziji, koja je zaista impresivna, duboko refleksivnog karaktera sa snažnim porukama koje poznavaoce poezije ne mogu ostaviti ravnodušnim, sa uzvišenim osećanjima i fascinantnom percepcijom koju obogaćuje specifičnim vokabularom već zaboravljenih arhaizmima koje tako znalački upliċe u prelepe vence svoje duhovne poezije. Ko prati opus ovog izuzetnog pesnika uočiće veoma jak i poseban solilokvij u većini njegovih pesama što pesme čini još upečatljivijim i time čitaoca vraća da pesmu čita iznova. Zbog svega navedenog se pesme, ovog po mnogo čemu posebnog pesnika, trebaju čitati lagano i sa razumevanjem iako na prvi pogled deluju lepršavo i jednostavno. U tome se ponajviše i očituje umeće pisanja ovog vrlog pesnika koji filigranskim vezom stihuje naizgled jednostavne pesme u koje tako veštko utka mnoštvo simbola i metafora (čak do alegorija) što ga čini jedinstvenim na srpskom pesničkom miljeu. Pažljivi čitaoci će u Spasojevićevim pesmama naići i na reči kojih nema u srpskom rečniku, a srpske su; na kovanice čiji je tvorac sam pesnik koji ih u duhovnom zanosu stvara, a koje doprinose lepoti izraza i samim tim obogaćuju srpski jezik.
Dejan Spasojević poeziju ne samo da piše, već poeziju živi i diše, poezija teče venama ovog uistinu velikog savremenog srpskog pesnika u čijem su stvaralaštvu sublimirani, kako domaći tako i strani, velikani poezije koji su na njegov opus ostavili dubok trag baš kao Petar II Petrović Njegoš:
,,Ako istok sv`jetlo sunce rađa,
ako biće vri u luče sjajne,
ako zemlja priviđenje nije,
duša ljudska jeste besmrtna,
mi smo iskra u smrtnu prašinu,
mi smo luča tamom obuzeta.”
te stoga Spasojević u svojim pesmama i kaže:
,,Kada ćutim osećam li Boga?”
,,Djeci pripada Carstvo,
ona su draga i mila,
da primimo vjeru k`o djeca,
zapovjest je Gospodnja bila.”
,,Sagriješih Oče nebu i Tebi,
sve je taština i muka duhu,
oprosti mi i primi me k sebi
da nastavim život u novom ruhu!”
Često će čitaoci i u samom nazivu pesme naići na reči gde treba da zastanu i razmisle o njihovom značenju, jer kako razumeti pesmu ako ne proniknemo i značenje reči ,,VITEZDA”?
Ima mnogo ovakvih primera u Spasojevićevom pisaniju, no ne bih da ih više navodim jer bih time čitaocima uskratio radost i užitak čitanja. Reći ću samo da poslušate savet čoveka koji je njegove pesme više puta čitao i analizirao te da svaku pesmu čitate polako i sa razumevanjem; u suprotnom: mnogo ćete propustiti.
prof. mr. Branko Mijatović
