Fenjeruša vere
,,Divan je Bog u svetima Svojim,
Bog Izrailjevˮ (Ps. 67, 36).
Svetitelji su naši zastupnici pred Gospodom, kako ovaj izvod iz Psalama kaže, u svetima je Gospod ovaploćen, njihov život je bio samo prebivanje na Zemlji u težnji ka ushodu k Gospodu. Gospod se projavljuje kroz svoje svetitelje, podsećajući čoveka koliko su velika dela Njegova, i da Sveprisutnost Gospodnja ispunjava svaki milimetar Zemlje i Neba, svaki eon ljudske duše i svaku kap krvi njegove. Svetitelji su ljudi koji su lice Hristovo čuvali u sebi, njihovo žitije, uz odricanja, patnju i stradanje za Hrista svedoče taj Put, Istinu i Život: da bez Stradanja nema Vaskrsenja. Svi u sebi nosimo svetost, predodređeni smo za svetost, ali trudbeništvo i Božiji priziv pada samo na odabrane. Molitvama svetima čovek se približuje Gospodu, daje svoju žrtvu i odvaja vreme za Gospoda, koji je sa čovekom od početka ,,vekaˮ. Velika su dela Gospodnja, a svetitelji su živi svedoci Siona, svojim čudotvornim moštima utešitelji i pomoćnici. Nektarije Eginski (1846-1920) piše: „Izgovarajući molitve svetiteljima, Crkva veruje da oni, koji su tokom svog ovozemaljskog života posredovali pred Bogom za mir sveta, za nepokolebivost svete Crkve Hristove itd, ne oklevaju da to učine i u nebeskoj, trijumfujućoj (toržestvenoj) Crkvi Hristovoj i slušaju naša preklinjanja kada ih prizivamo i molimo se Gospodu; oni postaju nosioci Božije blagodati i milosrđaˮ (O svetiteljima Božijim). Čitav pravoslavni svet uznosi molitve i proslavlja svoje svetitelje, kako po kalendarskom praznovanju, tako i svakodnevno, osećajući određene svetitelje kao svoje lične zastupnike pred Gospodom, koji su molitvama izmolili od Gospoda pomoć i utehu za njih. Srbi, osim svojih zastupnika svetitelja, čiju slavu slave, često uzimaju i druge svetitelje kao svoje zastupnike, prvo Majku Bogorodicu, Svete Arhangele, do srpskih svetitelja, čije mošti u manastirima usrdno celivaju i klanjaju se njihovom čudotvorstvu. Međutim, godinama srpski narod odlazi u manastire i zemlje u kojima su svetitelji koji nisu poreklom Srbi, a molitvena zastupništva su pratila njihovo bivstvovanje, osećali su prisutnost svetih, iako su stotinama, čak hiljadama kilometara daleko od Srbije. Upravo je Sveti Nektarije Eginski omiljen kod Srba, a kako brojna svedočanstva kažu da je On svetitelj koji ,,mnogo voli Srbeˮ, te su često poklonici na Egini upravo Srbi. Naravno, to nije usamljen slučaj, naša slovenska duša je okrenuta Rusiji i za nas je Rusija Sveta Zemlja i duhovni centar, koliko i Jerusalim. Sveta Ksenija Petrogradska, kojoj je ova knjiga i posvećena, uzima se za svetiteljku koja mnogo voli Srbe i koju Srbi u velikom broju poštuju.
Svedočanstva o molitvenom zastupništvu u knjizi Koracima Svete Ksenije Petrogradske su samo dokaz kolika je ljubav svetitelja koji imaju ,,istinsko čovekopoznanjeˮ, jer su svojim životom prošli kroz mnoga iskušenja i prilepivši svoju dušu za Hrista, dušom su uz Njega, a srcem uz nas. Sveta Ksenija Petrogradska, kako je autor knjige Vladimir Kljajević i rekao u Uvodnoj reči, svedočila je Gospoda na svakom svom koraku. Posle smrti svog muža Andreja, iako je bio pijanac i odao se porocima, Sveta Blažena mati Ksenija ga nije osudila i prezrela, već se svom silinom ljubavi odrekla svog pređašnjeg života, obukla odeću svog pokojnog muža i sebe prozvala Andrejem, njegovim imenom, sve svoje imanje dala ubogima i svoj budući život provela u molitvi za iskupljenje duše svog muža. U jurodivosti, kako se u hrišćanskoj terminologiji kaže ,,ludosti radi Hristaˮ obitavala je do končine, svedočeći Živoga Gospoda i bogatu prestonicu Petrograda podsetila da je naše samo ono što smo dali i da sva ovozemaljska blaga nećemo poneti u grob, do ona koja smo dušom zadobili.
Mnoštvo je svedočanstava o brzoj pomoći i utehi jurodive svetiteljke na stranicama ove knjige. Mnogi nisu nikada čuli za svetiteljku, ali ih je ona sama pronašla, Gospod ju je poslao onima koji su izgubili nadu ili zaboravili da zavape Njemu za pomoć. Naši stari su govorili: ,,Bez Boga ni preko pragaˮ i u mudrosti svih njihovih izreka naziru se biblijski temelji, koji su se asimilovali u narodno. Svetoj Kseniji ljudi se obraćaju pritisnuti unutrašnjim zebnjama, tražeći pomoć da im otvori put gde će moći da ispolje svoje trudbeništvo, što upravo u ovim svedočanstvima i vidimo. Ljudi predaju volju Gospodu, znajući da će on znati šta je najbolje za njih, i kad im se čini da je sve srušeno i da se raspada, upravo tada se gradi nešto novo i uvodi red. U savremenom svetu posao i stambeno pitanje su veoma važni, nisu to luksuzni prohtevi, već samo otvoren put za novi trud, te po mnogim svedočanstvima Sveta Ksenija je upravo pomagala onima koji su se molili za rešenje svog poslovnog i stambenog pitanja. Međutim, brojna su svedočanstva o uslišenjima molitvi i za ozdravljenje, ljubav, unutrašnji mir, porodične odnose, prosvetljenje uma, za dobijanje deteta, očuvanje trudnoće i njeno iznošenje do kraja, porođaja i mnogo još različitih molitvenih zastupništava, koje po meri našeg srca svetiteljka prenosi Gospodu, a Sveznajući otvara puteve onako kako je najbolje za nas. I sama sam svedok molitvenog zastupništva Svete Ksenije Petrogradske, na Veliki Petak ove godine počela sam da čitam molitve i akatist, na koji sam se odlučivala već neko vreme. A obećala sam sebi da ću započeti u toku posta. Budući da sam bila u strašnom unutrašnjem nemiru, zabrinuta zbog svog srednjeg sina koji kasni s govorom, osećala sam se često i krivom, razmišljajući da li sam mogla još nešto da učinim da mu pomognem. Uz troje dece, mnoštvo obaveza, dušu je pritiskao nemir, nervoza, samu sam sebe videla kao neki balon opasan ekserima, koji će ili pući ili nekoga povrediti. Čitajući akatist, često su misli lutale, nekada sam na kraju samog akatista i pomislila na sina, ali sam najviše mislila na taj nemir i očaj koji me je zahvatao. To slepilo za sve dobro oko mene. Iz dana u dan pogled se bistrio, srce se smirivalo, nemir je splašnjavao, a sin je napredovao. Uz mnogo molitvi, čestog pričešćivanja, terapija i suplemenata, njegovo stanje se mnogo popravilo. I znam da to nije moguće bez Gospoda koji je svakako sinu pomagao, ali ja nisam mogla da prihvatim da je i problem i iskušenje deo života u veri. I ako prihvatim, ubrzo posle opet upadnem u novi očaj. Sada sam mirna, biće kako Bog kaže, mi ćemo se truditi, a Bog je već i previše učinio za nas i sin je mnogo bolje. Za vreme i posle čitanja akatista mnoga su mi se vrata otvorila, čak sam dobila i povišicu plate, iako to nisam tražila niti razmišljala o finansijama. Popravili su se i odnosi među svima nama. Sada sam u novim iskušenjima, nedavno sam zavapila Gospodu, pritisnuta velikim obavezama da mi pomogne da ih sve završim. I evo, jedna po jedna polako se rešavaju. Pre nekoliko dana sam ostala bez posla. Nisam se mnogo potresla, baš zato što sam u to vreme radila na ovoj knjizi i znam da Sveta Ksenija i Gospod Bog znaju šta je najbolje za mene. Živi sam svedok mnogih uslišenja i mnogih čudotvorstava, pa i samog požara na Veliku Subotu, dan posle prvog čitanja akatista, kada je Sveta Ksenija spasla našu kuću od požara. A ja dok sam čitala akatist najviše sam se zadržala na tom mestu gde Sveta Ksenija ženi govori: ,,Uzmi kopejku ugasitejkuˮ. Ovim pogovorom, zapravo, želela sam da posvedočim i stanem iza svake reči u ovoj knjizi, jer samo dva meseca nakon čitanja akatista, stiže mi poziv da radim na ovoj knjizi, gde prijatelj i izdavač Dejan nije znao da sam čitala akatist i vrlo se iznenadio i obradovao, govoreći mi o svom iskustvu u vezi sa Svetom Ksenijom Petrogradskom. Divna svetiteljka, na ikonama predstavljana kao mila starica u crvenoj suknji i zelenom kaputu, sa štapom u ruci i maramom na glavi, uvek me podsećala na moju tetku koja se prošle godine upokojila, a mnogo sam je volela.
Sveta Ksenija Petrogradska nas je okupila oko sebe, i vas koji ste pisali o svojim svedočanstvima, i vas koji držite ovu knjigu u rukama i nadate se molitvenom zastupništvu i uslišenjima. Na Smolenskom groblju na nadgrobnoj ploči Svete Ksenije Petrogradske uklesane su zavetne reči: ,,Ko je mene znao, da pomene dušu moju radi spasenja duše svojeˮ. Fenjeruša vere nikada se ne gasi u onih koji poznaju veličinu Gospoda, i u tamnim i hladnim petrogradskim noćima, u molitvi, kad ogrnuta samo tankim mantilom Ksenjuška uznosi molitve i čini metanije, ni u trudbeništvu prenosa cigli za izgradnju Smolenske crkve, ni kada je dečaci gađaše kamenjem, ni kada je smatraše bezumnom, žižak duše je sjao i obasjao čitavu Vaseljenu. U tom sjaju i na toj vatri i mi grešni ogrejasmo svoje duše.
Slava i hvala ti, Blažena Ksenija!
Slava Gospodu!
Nevena Milosavljević
Na praznik Prepodobnog Jovana Rilskog,
Leta Gospodnjeg 2023.
