Izvodi iz recenzija
Poezija Slađane Milenković pruža čitaocima istančanih afiniteta i osobenih estetskih ukusa mogućnost različite recepcije i sopstvene spoznaje sveta, emotivni doživljaj u kojem prepoznaju i identifikuju predstave o životu koje su u sebi odavno tajili, ili, samo slutili i predosećali. To je trenutak spoznaje kada se ljudski život oseti kao gorki treptaj, u odnosu na večnost koja se ne može ni sagledati ni doživeti, a kamoli definisati ili smestiti u okvire kratkovekog fizičkog trajanja. Svesna neprikosnovene realnosti, pesnikinja pokušava da razgrne debele zastore prošlosti, da pronikne u dušu malog čoveka i da razmota klupko njegovih egzistencijalnih problema u treptajima refleksivne psihičke rezonance, u iskušenjima neprikosnovenih zakonitosti prirode, i osobene empatije svesti i podsvesti koje ga pokoravaju i usmeravaju imaginarne prostore poetskog sadržaja…
Prof. dr Miomir Milinković
Zbirkom „Kroz trepavice sipam tugu“ Slađana Milenković je još jednom potvrdila da spada u sam vrh srpske poezije (po dubokom uverenju potpisnika ovih redova), i ne samo kada je reč o ženama koje stvaraju na ovom području i na ovom podneblju. Epilog „Sonet na očnom kapku iznutra“ je možda i najsnažnije poetsko ostvarenje koje je potpisnik ovih redova pročitao u poslednjih barem pet godina. Zatim, u zbirci izuzetno mesto zauzima i pesma „Hranim se rečima“ (što je svakako u autorkinom slučaju gola istina). Zaista, hraniti se rečima znači shvatati njihovu vanvremensku lekovitost (ali i opasnu prateću pojavu: Ubi me prejaka reč – opet da se podsetimo Miljkovića), shvatati da je dar govora samo ČOVEKU dat i blago onome ko takvu dragocenost ume i zna da iskoristi. Jednom rečju, Slađana Milenković nas je ovom knjigom još jednom uverila da ju je satkala od lekovitosti napisane (ili izgovorene) reči i od lekovitosti i lepršavosti poetskog izraza…
Todor Bjelkić
