SVETLO NA KRAJU TUNELA PROTE DRAGANA DEŠIĆA

„Život je priča koju ni najmaštovitiji pisac ne

može da napiše“

Isak Babelj

Pred nama je jedna, naizgled, jednostavna priča, pisana rukom jednog, takođe naizgled, običnog srp- skog seoskog sveštenika, a zapravo je u njoj sve ne- obično i beoma složeno… Nju nije pisao prota Dra- gan Dešić, nju je pisao život, kroz pero prote Dra- gana i sudbine njegovih junaka. Stavljajući sebe u ulogu posmatrača i svedoka, autor nam prikazuje, kako ništa ne biva onako, kako se očekuje da će biti, povremeno potvrđujući poslovicu koja kaže: Čovek snuje, Gospod odlučuje. Držeći čitaočevu pažnju, otac Dragan, na jedan nenametljiv način opominje na svoju profesiju i svešteničku službu, opisujući živote svojih prijatelja, koje prati od detinjstva i koji prolaze kroz potpuno neočekivane obrte: uspo- ne, padove, pokajanja, uzdizanja i opet i opet sve iz nekog novog početka. Iskušenja kroz koja prolaze nje- govi junaci su potpuno različita, kako i njihove re- akcije, a shodno njima proishodi i njihova lična sreća, do koje se, neumitno, dolazi pokajanjem za loš odgovor na dato iskušenje. Ne opterećujući svojom

službom, pisac nas upliće u najrazličitije situa- cije, od sitnih do najtežih grehova, i od beznačajnih do velikih podviga, kao i od velike sreće do nevero- vatne tragedije, koje svakoga od nas vrebaju u svakom momentu naših života.

Kao iskusni ispovednik, protojerej Dragan De- šić nas svojim pripovedanjem, priprema i uvodi u kolektivnu i pojedinačnu ispovest istovremeno, jer svako od nas se može pronaći u bilo kom segmentu života njegovih junaka, pa i u ulogu slušaoca koju je prota Dragan zadržao za sebe, deleći sudbinu aktera ove zanimljive i lako čitljive knjige, koja na mo- mente podseća na scenario jednog ozbiljno teškog, ali lako gledljivog i svima razumljivog filma, već na prvo gledanje.

Iskreno preporučujem ovu knjigu svakom dobro- namernom čitaocu, jer je pisana sa baš takvom, is- krenom i dobom namerom, poput propovedi najboljih misionara.

Na mnogaja leta!

U Beogradu, 4/17. aprila 2024. Miša Matić, publicista i pisac

Protojerej-Stavrofor Dragan Dešić rođen je na Svetog sveštenomučenika Haralampija, 1956. godine Gospodnje u Stamnici kod Petrovca na Mlavi. Os- novnu školu je završio u Petrovcu, a bogosloviju Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Rukopoložen od strane episkopa braničevskog i postavljen za sveštenika u Kučevu, 1. septembra 1978 god. a već 1. marta 1980. godine prelazi na parohiju barsku u Barama, opština Požarevac, gde službuje do odlaska u penziju 2021. godine.

Svoj prvi roman “Putovanje koje traje” štampa o svome trošku 2020. godine i kompletno izdanje po- klanja, pre svega svojim parohijanima, pa potom rod- bini, prijateljima i drugima koji vole pisano slovo. Zbog takozvane pandemije obećane promocije su izo- stale.

„Mi se nismo upoznali, mi se znamo“ je njegov drugi roman – priče gde pokušava da na razumljiv način opiše istinite ispovesti osoba za koje nije morao da ih „dobro“ upozna, ali zasigurno je da ih je prepoznao. Svaka od njih je nosila svoje breme u pe- riodu njegove dugogodišnje službe. Ova knjiga je izašla je iz štampe 2023. godine.

Na nagovor jedne uporne drage osobe istovre- meno piše jednu malu knjižicu „Otac Tadej i ja“, o njegovom odnosu sa ovim svetim čovekom, koji je tra- jao punih 36 godina.

„Proleće u novembru“ je njegov treći roman gde prati njegova dva prijatelja i njihove živote više od pedeset godina. Peta knjiga koja je istovremeno pi- sana u kraćem periodu čeka svoje izdanje.