DELIKATNI I MOĆNI AFORIZMI
Dejan Spasojević je ljubiteljima književnosti širom regiona poznat kao darovit i cenjen pesnik, pripovedač, vlasnik renomirane i uspešne izdavačke kuće, neumorni kulturni poslenik, te kao dobitnik prestižne međunarodne nagrade „Art Danubius“ za izuzetan doprinos kulturi, izdavaštvu i književnosti. Ovom knjigom ga upoznajemo kao aforističara koji ima šta da saopšti i zna kako to da čini.
Za zbirku „Isklesane misli“ je dobro izabrao naslov, koji adekvatno oslikava suštinu aforizma. Ruska spisateljica Natalija Hazjajinova poredi pisca kratke forme s vajarem: „Aforističar je sličan skulptoru. Odbacuje sve suvišno.“ Spasojevićevi aforizmi su zaista „romani ispričani jednom rečenicom“. Autor se pridržava dva osnovna principa – da je „kratkoća sestra talenta“ i da je „aforizam kratko formulisani paradoks“.
Ali, kratkoća sama po sebi nije literatura, i Spasojević prividni manjak reči nadoknađuje viškom misli. Autor je sposoban da u tri reči smesti čitavu riznicu značenja, jer njegove književne minijature krase mudrost, paradoksalnost i oštrina. Naš pisac jezgrovito i upečatljivo iskazuje svoj stav i/ili umetnički izraz i demonstrira kako se uspešno može stvarati kratka književna forma koja kombinuje aforizme, igru reči, jezičke kalambure, epigrame, gnome i dijaloški oblik. Zbirka „Isklesane misli“ donosi mnogo toga neobičnog i nekarakterističnog za aforističke zbirke. Knjiga je to koja odiše svežinom, energijom, novitetima, književnim eksperimentima i trasira nove pravce u savremenoj aforistici. Uz to, možemo reći i da nagoveštava poetske i tematske promene u našem aforizmu.
Autor ispisuje umnu i oštru satiru koja oslikava savremene društvene i političke realnosti, uspešno kombinujući komično i kritičko razmatranje, pružajući čitaocu, ne samo zabavu, već i podsticaj za problematizovanje i preispitivanje. Pisac se bavi temama kao što su nemogućnost promene, apsurdnost svakodnevice, politička situacija, te borba između realnosti i percepcije. Takođe, koristi ironiju i sarkazam, kao način kritikovanja nekih aspekata ljudskog ponašanja i društvene dinamike.
Spasojevićevi aforizmi specifični su po svojoj jednostavnosti, duhovitosti i često apsurdnim situacijama. Svoje kratke, ali duboke misli često oblikuje koristeći kao osnovu dosetke i poslovice, a njegova kreativnot se oslanja na narodnu mudrost, ironiju i mentalitetski humor. Autor tako u građenju jednog aforizma polazi od poznatih narodnih izreka koje povezuje u niz i daje im potpuno novo značenje:
„Otkako je prestao da traži iglu u plastu sijena, počeo je da traži trunku u jajetu i da tjera mak na konac.“
Teme koje dominiraju u ubojitim rečenicama ove knjige su politička nestabilnost, istorijski događaji, socijalna nepravda i apsurdnost stvarnosti. Često su pisane s dozom humora koji je istovremeno i gorak i oslobađajući. Spasojević je, kao i Stanislav Ježi Lec – ogorčeni satiričar. A satiričar, upozoravao je Lec, „čak i u snu vidi grbu na kamili“. Satiričar ima posebno oko, on vidi ružnoću i piše o njoj. Kako je rekao ruski pisac Fazil Iskander: „Satira je uvređena ljubav“, jer autor ovog žanra je uvređen neskladom stvarnosti s proklamovanim idealom. U tom smislu, Spasojević je pravi satiričar.
Neki od aforizama, poput „Sjedi u svečanoj loži vuk u jagnjećoj koži“ i „Kad nerazumni uzmu vlast, ludilo je norma“, prenose jasnu poruku o licemerju i neodgovornosti u političkom životu. Ovakve formulacije ne samo da oslikavaju trenutnu situaciju, već i podsećaju na stariju tradiciju satiričnog komentara koja je uvek aktuelna.
Na isti način, zapisi, poput „Za ljude na vlasti, čak je i smjena godišnjih doba politički diskutabilna“ i „Stranci se interesuju za naša nacionalna dobra, nacionalna zla ih ne zanimaju“ ističu parodiju na opšte društvene forme i interese, te ukazuju na kratkovidost mnogih aktera u društvu.
„Ne znam da li su oni čitali Orvela ili je Orvel pročitao njih“, jedan je od aforizama iz knjige. Pominjanje slavnog engleskog pisca, koji je bio i izuzetan satiričar, implicira državnu kontrolu i manipulaciju nad pojedincem. Autor se, zapravo, pita: ko oblikuje mišljenje u društvu i kako to čini?
Aforizam: “Perpetuum mobile: sastavljanje kraja s krajem ide u beskraj“, ukazuje, na stalno kretanje bez cilja ili kraja, što simbolizuje dominantni način života u ovdašnjim državama.
Kroz slogan „Jedeš hranu kao vo, ne znaš da je GMO“, autor kritikuje potrošačko društve koje često nije svesno šta konzumira.
Pored ovih i drugih dominantnih aforizama koji su kao kritika društvenih prilika fokusirani na politiku („Nagon za samoodržanjem na vlasti objašnjava nagon za produžetkom političke vrste“); izbore, („Oni se ponašaju kao vlasnici izbornog procesa, a vi nađite sebi dpugu igricu“); i svakodnevne nedaće („Svi tekući problemi su gorući“), Spasojević ispisuje i misli s filozofskom („Ko razumije, patiće!“), lirskom („Lirski subjekat pjesme, pravi zaplete epskih razmjera, da bi nas uveo u dramatičnu završnicu“) i socijalnom notom („Radnici su nekad imali ’maj’, a sad imaju zamajavanje“).
Knjiga pred nama predstavlja značajan doprinos aforizmu i satiri u Bosni i Hercegovini i regionu. Ona ne samo da izmamljuje osmehe, već i pruža kritički osvrt na društvo, političke prilike, kao i na našu ulogu u svemu tome. Upravo onako kako je to formulisala Čehinja Patricija Holečkova: „Aforizam je smešna misao, ali samo dok je ne razumemo”.
Preporučujem ovaj delikatni i moćni korpus aforizama svima koji žele da uživaju u jezičkim i stilskim bravurama, otkrivanju dubljih istina, da se lakše nose sa životnim izazovima, a istovremeno i razmišljaju o sebi i svetu oko sebe.
Aleksandar ČOTRIĆ
AFORIZAM JE MISAONO UMJETNIČKO DJELO
Aforističko stvaralaštvo posljednjih godina ima sve više poklonika, ali i autora koji marno prate ono što se oko njih događa te svoja razmišljanja pretaču u kratke prozne i epigramske bilješke i zapise. Tako nastaju aforizmi, epigrami, gnome, sentence, izreke i druge mudroslovne leksičke tvorbe koje na duhovit, ironičan, alegoričan, metaforičan, sarkastičan i satiričan način, riječima slikaju aktualno stanje u društvu i državi, otkrivaju uzroke i uzročnike štetnog ponašanja ljudi i ukazuju na potrebu mijenjanja stanja kao i rasipnog ponašanja nosilaca političke, ekonomske i društvene moći.
U krugu tih autora mudre i duhovite misli nalazi se i Dejan Spasojević, književnik, izdavač i baštinik lijepe pisane riječi iz Zvornika. Još od rane mladosti Dejanu su čitanje i pisanje postali stalni životni pratioci koji su ga iz područja pravnih nauka za koje se obrazovao, usmjerili u profesionalne spisateljske i izdavačke vode. Druženje s poezijom koja mu je bila prva književna ljubav proširio je i na druge vrste literarnog stvaralaštva., tako da je ulazak u svijet aforistike došao kao logičan nastavak komunikacije sa bližim i daljim svijetom. Uz zapisivanje aforizama i kratkih filozofskih, socioloških, politikoloških, ekonomskih i drugih misli, Dejan Spasojević je otvorio širom vrata svoje izdavačke kuće tvorcima humorističko-satirične poezije i proze koja nastaje na našim prostorima, nadaleko poznatim po brojnim dobrim piscima i čuvarima bogate jezičke baštine i književne tradicije.
Nakon brojnih objavljenih knjiga drugih pisaca u svojoj izdavačkoj kući, neumorni Dejan pripremio je i vlastitu zbirku satiričnih aforizama i drugih mudrih i vedrih misaonih uradaka kojoj je dao simboličan radni naslov „Isklesane misli“. Aforističko stvaralaštvo po mnogo čemu je slično strpljivom klesarskom zanatu koji je, zapravo, umjetnost sam po sebi. I ono se otkida iz života kao mramorna gromada koja se kasnije mudrim umom i odgovarajućim jezičnim izrazima kleše i oblikuje u stilske figure i zaokružene misaone cjeline. Nekad su te cjeline izgrađene od jedne obične proste rečenice sastavljene od dvije riječi kakve su: Zoon politikON; Utaljivači dugova, ili Služimo navodu! Ponekad imaju koju riječ više kao što je aforizam: Državo, to sam ja! Ili pak: Gledaju namćorava posla. Racionalna ekonomija visoko produktivnim riječima odlika je dubokoumnih mislilaca visokog stila koji paze na jezik i troše ga onoliko koliko je nužno da bi se odaslala jednostavna poruka čitačima i onima na koje se određeni aforizam odnosi. Takve misli obično imaju dvostruku ili višestruko značenje i smjer i pogađaju samo središte izabrane teme i mete.
Bavljenje aforistikom trajno je zanimanje i preokupacija koje se pisac ne može osloboditi do kraja života. Više je razloga za tu vezanost aforiste sa svojim mislima koje na lak način, uz pomoć riječi iz svakodnevnog govora, transformiše u lijepo uokvirene slike razumljive svima do čijeg osjeta sluha i vida dopru. Prvi je, svakako, bogatstvo tema koje su neiscrpne jer dolaze iz svih područja života i rada. Drugi je lakoća pretvaranja misli u aforističko ili satirično djelo, koja se stiče iskustvom i čitanjem napisanih misli drugih autora. Treći je štednja vremena potrebnog za pisanje djela. Za stvaranje pjesme potrebne su minute ili sati; za priču treba izdvojiti jedan ili više dana; za novelu i dramu trebaju sedmice i mjeseci, a za roman često i godine. Aforizam, gnoma, sentenca ili mudra izreka pišu se u nekoliko sekundi ili najviše minutu do dvije. Ako se u tom roku ne prenesu na papir, oni nestanu u magli zaborava, kao da ih nikada niste imali u glavi i pameti. Istope se poput pahulje snijega na otvorenom dlanu.
Tako su nastajali brojni Dejanovi aforizmi i satirične misli koje krase ovu neveliku, ali leksički bogatu i umno moćnu zbirku. Da bi oni došli na papir, ili na ekran kompjutera, trebalo je otkriti pravu temu iz obilja onih što nas okružuju, precizno odvojiti školjke od kamena, a tek onda uzeti sirovi biser u obradu i iz njega isklesati misao dostojnu aforizama kakve su prije mnogo stoljeća stvarali grčki, rimski, francuski i drugi filozofi i mudraci. Misli i aforizmi našeg vremena ne razlikuju se puno po formi od onih koje su pisali veliki majstori svjetske aforistike. Razlika je u tematici, sadržaju i tehničkim postignućima koja u današnjem vremenu omogućuju brže pisanje i neograničen transfer onoga što je napisano. Naravno, piscima su danas dostupni razni izvori za učenje i širenje znanja i saznanja o svemu što se događa u svijetu i što se nekada događalo, pa im je tako pružena puno bolja prilika za prezentaciju svojih stvaralačkih znanja i sposobnosti.
Sve se to može iščitati iz aforizama Dejana Spasojevića, koji miligramski odmjeravaju težinu, milimetarski dužinu teme, a onda je precizno jezičnim alatom klešu u misao što pogađa bit i suštinu individualnog, društvenog, državnog ili svjetskog problema. Vidi se to ponajbolje iz sljedećih misli i aforizama: Nema šale sa onima koji rade nonšalantno./ Oni imaju vjetrenjače, a mi vjetrove i vjetropire./ Oslobođen od sopstva, oslobođen od ropstva./ Otkako su ukinuli batine, zavladale su vucibatine./ Više ne znamo da li smo u krdu ili u jatu./ Bojim se bojevih, a još više ludih glava./ Osuđivanje drugih je loše, a osuđivanje prvih opasno./ Sve je slistio naše gore list./ Neotesani bi da vam tešu i klešu misli./ Odavno se ne uzdamo u se, a nikako da izdamo Ruse./ Većina je uglavnom u manjini.
Ovi i drugi aforizmi trasiraju širok i stabilan put autoru za kretanje smjerom što vodi ka daljim misaonim usponima, ali i dubljim zaronima u društvenu problematiku iz koje će crpiti nova rudna i morska bogatstva. Iz njih i od njih će taliti, klesati i brusiti mudre i duhovite uratke za svoju otvorenu aforističku i misaonu galeriju. Sve što mu možemo poželjeti na tom dugom putu je; da ga prate dobro zdravlje, mirno vrijeme, oštro oko, vedar duh i istančan smisao za prepoznavanje onog što je dobro za ljude, društvo i prirodu. Jedino se tako može biti čovjekom koga će svi cijeniti i poštovati kao sebi ravnog. A neki, dakako, i više od toga.
Zagreb, marta, 2025.
Ivo Mijo Andrić
” ISKLESANE MISLI ” DEJAN SPASOJEVIĆ
” U početku beše reč, ” reč po reč i nastade aforizam. Aforizam po aforizam i nastade zbirka aforizama – kratkih i ubojitih misli za duga promišljanja. Na satiričnom nebu se pojavila još jedna zvezda, koja će osvetliti tamu u kojoj živimo i mrak koji živi u većini. Dejan Spasojević, ugledni izdavač, pesnik i samim tim neko ko puno čita se osmelio i da uđe u satirične vode. I kako to biva, dočekuje ga špalir mislećih i svetlećih zvezda na srpskom satiričnom nebu. U satiri je uvek dobro došao kolega, koji će nastaviti putem našeg najpoznatijeg satiričara Radoja Domanovića. Dejan je svojom zbirkom “Isklesane misli” trasirao sebi put u srpskoj satiri. Put je dug i trnovit, treba biti hrabar i nositi se sa preprekama usput, a neretko i sa samim sobom. Na tom putu je najvažnije takmičiti se sa samim sobom i ne osvrtati se šta ko radi, jer to je bespotrebno lutanje i gubljenje vremena. Najvažnije je šta ostaje posle nas, a da bi to zaista vredelo moramo biti i kritični i samokritični.
” Aforizam može svako da piše, samo mora biti načitan i hrabar”, parafraziraću misao Slobodana Simića, a ja bih dodala i da ume to i da spakuje u par reči, najviše u dve rečenice. Zašto aforističari retko pišu romane, zato što oni napišu ceo roman u par reči. Nije aforizam za svakoga i svako ne može da ga tumači, zato nikada ne treba objašnjavati aforizam.
U svojoj prvoj zbirci aforizama “Isklesane misli” Dejan je zaista klesao misli, oblikovao ih i ponudio čitaocima opciju – ja satiričar -izvolite. Pošto živimo na Balkanu, na vetrometini svih mogućih i nemogućih dešavanja, previranja i krčkanja ljudskih sudbina, osuda, izopštavanja, nepravde, laži, koja se plasira kao istina, bogatstvo satire nam je neprevaziđeno, tako da smo možda i najbolji satiričari na svetu. Mi živimo satiru i u takvom životu borba za opstanak je i smisao za humor, kojim amortizujemo težinu trenutka, da bi barem donekle ostali normalni. Mi smo majstori da se smejemo i kada nam se plače.
“Zavladao je beskrupulozni Makijavelizam”,
kaže Dejan, u kojem nema tog sredstva, koji neće opravdati cilj.
U vremenu u kojem živimo Makijaveli bi se čudio koliko su ga pojedinci prevazišli u beskrupuloznosti. U takvom vremnu se dešavaju razne devijantnosti društva, sve je okrenuto naglavačke i prihvata se bez razmišljanja. Zato su tu satiričari da bude usnule, uljuljkane i nezainteresovane, a neretko zbog toga budu i vređani, jer usnuli ne vole da ih se budi.
“Bila je to era neviđenog razvojništva”,
reče Dejan, a ja bih dodala i razbojništva, vešto upakovanog, da se lakoverni ne dosete. Dejan u ovome svom satiričnom prvenčetu ima izuzetno mudrih misli. Navešću neke:
“Radnici su nekada imali maj, a sad imaju zamajavanje.”
“On je očigledno podgojena ličnost”
“Naš predsednik govori tiho, ali zvuči kao njihov glasnogovornik.”
“Ko razume patiće.”
“Neotesani bi da nam klešu misli.”
“Kad je shvatio da daska u glavi nije bitna, dao je gas do daske.”
“Narod se brani ćutanjem, ne javlja se živ.”
“Tvrde da nisu srebroljubivi, a vole zlato.”
“Istina istina i samo istina, ma kakva ona bila.”
Ginuli su za slobodu. Ne gine im ropstvo ”
Ovaj mali prikaz Dejanovih misli je moj izbor, koji potvrđuje sve ono što sam gore već napisala, a to je lepeza i bogatstvo koje je Dejan zapisao. Vama, dragi čitaoci, prepuštam da vi pronađete svoj izbor u Dejanovim “Isklesanim mislima ” i da usput isklešete svoje, što i jeste poenta satire. Dejanu želim dug satiričarski put, da iznalazi nove ideje i rešenja istih, da se na duhovit način bavi svakodnevnicom.
Matrijala ima napretek, a on ima smisla za paradoks, koji je osim ubojitih reči osnov dobrog aforizma. Na dobrom si putu, dragi Dejane, nastavi da klešeš svoje misli. Srećno i dobro nam došao!
Nada Karadžić
