„Gospode, daruj mir Svoj ljudima Svojim. Gospode, pošalji slugama Svojim Duha Svetog da bi zagrejao srca njihova ljubavlju Tvojom i uputio ih na svaku istinu i dobro. Gospode, hoću da Tvoj mir počiva u svim ljudima koje si toliko zavoleo da si i Sina Svog Jedinorodnog dao za spasenje sveta. Gospode, daruj im blagodat Svoju kako bi Te u miru i ljubavi poznali i zavoleli i rekli kao apostoli na Tavoru: Gospode, dobro nam je biti sa Tobom”. (Starac Siluan)
Mir Hristov je veoma dragoceni dar čoveku. Gospod je rekao za Sebe da je smiren i krotak u srcu i da će ljudi jedino tako naći spokoj dušama svojim ukoliko steknu taj mir. A taj mir se stiče smirenim mislima, krotošću, a pre svega ljubavlju prema neprijateljima. Ako svima budemo želeli spasenje, imaćemo mir. Hristov mir nije kao onaj koji nam daje ovaj svet. On se razlikuje u kvalitetu, jer je plod blagodati, a ne duševnih sila ili nekih posebnih tehnika. U miru Hristovom srce se ne boji ničega, jer se takav čovek potpuno predao volji Božijoj.
Mir dolazi od Boga, a gubi se zbog greha. Grešan čovek, obuzet strastima ne može imati mir, niti radost. U duši takvog čoveka vlada nemir, stradanje i teskoba. Zavolimo bližnje i imaćemo mir kao neotuđivo blago.
Čovek može da popije gomilu lekova i izmenja stotine terapija u želji da nađe mir, ali dok ne zavoli poniženja, neće steći mir. Duh Sveti nam daruje mir kada Hrista zadobijemo u svome srcu. Tada nastupa nova realnost koja nam otvara dveri Raja još ovde na zemlji.
Poezija Miloša Dimića odiše takvim mirom, jer on izgara na polju podviga, ukorenjuje se u Crkvi Hristovoj i iz te sigurne luke šalje nadahnute stihove svima nama na utehu.
Protojerej Vladimir Trošić
Mir Hristov po Svetom Jovanu Zlatoustom
Sveti Jovan Zlatousti se u himnografiji Crkve naziva „svezlatna usta Hristova”.
To znači da je ovaj vaseljenski učitelj i prosvetitelj imao u sebi besedećeg Hrista i da je Hristos svoje večne istine najbogorečitije iskazao kroz sveštenog Zlatousta. Govoreći o miru ovaj Sveti Otac nam zlatorečivo i zlatoumno blagovesti:
„Ništa drugo ne donosi mir našoj duši kao poznanje Boga i sticanje vrline. (…)
Tajna (Božanstvene Liturgije) je Tajna mira. Ništa nije ravno miru i slozi. Zato i otac (=Episkop) ne ulazi prethodno u tron (=Episkopski u hramu) dok svima u molitvi ne da mir (govoreći: Mir svima!) I kad ustane, ne počinje nam nauku (=propoved), dokle nam svima ne da mir”. Zatim Zlatousti Pastir govori kako nam i đakon moli od Boga
„Anđela mira”, a „kada nas otpušta sa Sabora (=Svete Evharistije), to isto nam u molitvi želi: U miru iziđite! I uopšte ništa nije moguće ni reći, niti učiniti bez mira, jer on je hranitelj naš i majka naša. Ali mir po Bogu, koji je od duhovne sloge i saglasnosti. (…) Zato svuda Crkvu sledujmo
sa tačnošću izabirajući više od svega ljubav i mir. Samo jedno tražim, nastavlja Zlatousti, da u miru i slozi sve činimo, (dok) Crkvu cepati i svadljivo se ponašati, i stvarati razdore, i sebe stalno lišavati sabora (=Liturgijskog sabranja) neoprostivo je i dostojno je osude i mnoge kazne”. Zato držeći u riznici svoga uma blago ovih zlatnih reči, čuvajmo ih od lopova zaborava, i idimo uvek za Hristovim višnjim mirom, jer je On sam naš jedini istinski Mir. U Svetoj Liturgiji se preko trideset puta pominje reč mir. Neka stoga sav naš život uvire u Liturgiju i iz Nje izvire, a sve između dve Liturgije neka bude protkano blagodarenjem Bogu, Mirotvorcu našem, i molitvom Njemu, Mirodavcu našem. Eto, baš to nam poručuje i knjiga „Hristov mir” našeg hristoljubivog i miroljubivog pesnika Miloša Dimića.
Vukosav Ilić
