Zbirka pjesama ”ČETIRI GODIŠNjA DOBA” zbirka pjesama za djecu i odrasle

STAZAMA DETINjSTVA (recenzija)

Naslovih ovaj iskaz o pesmama Vitomira Stevanovića onako kako sam doživela ujednačene stihove njegovih pesama, podeljene u pet celina od kojih svaka ima određeni broj đerdana. Ovim dragocenim imenom nazvaću njegove pesme koje se kao zagrljaj obavijaju oko detinjeg osmeha od kojeg deca samo rastu. Svet je veliki onoliko koliko dece u njemu ima, a lep je onoliko koliko ih razumemo i prepoznamo sve njihove potrebe, želje i protumačimo sanjarenja na pravi način, iz iskustva i znanja koje prenosimo. Deca su mali ljudi sa velikim srcem i ogromnim idejama kako da urede svet oko sebe, obojen njihovim očima, tako i treba da bude.
Ova Zbirka pesama za decu ima dečju radoznalost i želju da se pođe u avanturu kroz skrivene staze igara, kao pratilje srećnog i veselog oblikovanja bića. Prva celina kojom najavljuje svoj pohod na zrake detinjstva ozbiljna je još u naslovu „Školske brige“. Ovaj krug od osam pesama napisan je kako bi pomogao, ni manje ni više, nego u obnavljanju gradiva. Malo pesme, malo smeha, malo neknjiževnih reči koje su apostrofom dobile željeni oblik, a stih određeni broj slogova, kazuje da je Vitomir vodio računa, kako o formi tako i o sadržini. Da školske brige nisu samo prazna pretnja nekom tamo temom za razbibrigu govore stihovi
Uča kaže: ‚‚Sad pazite!“
Pa diktira iz sveg glasa,
„Ka sjeveru, zapišite,
Gleda igla od kompasa“.
A kada u svet krenemo, obično nastane zbrka, i to kakva ona školska. Ovim stihovima Vitomir je zapravo počeo zaplet u kolu istih, čija pobeda mora biti ono što želimo, a to je ispunjenje cilja, zabava i poruka da učimo bez opterećenja, bez teškoća misleći da postoji nešto što je nedostižno đaku. Nema toga što učenik neće primetiti analizirati i shvatiti onako kako je razumeo, ali će sigurno pre toga postaviti nisku pitanja od kojih može i glava da zaboli. Naravno onoga ko bude odgovarao…
Savremeni način komunikacije često trpi kritike zbog mišljenja da utiče na način druženja. Vitomir preko jedne pesme šalje poruku da druženje nema neke velike razlike kakav god oblik da ima, savremeni, lajkovani, ili onaj koji se meri stiskom ruke ili pogledom, ali razlog je jedan jedini
„Ali kad se ona sa porukom javi,
Moje lice kao krofna porumeni,
Nevolju mi jedan glupi problem pravi
Što se ona sviđa drugima kô meni“
Posle ovog prvog talasa lako je uploviti u vode dečjeg sveta, podsećanjem, posmatranjem, ili sećanjem na one stihove koji su kod samog autora budili lepše ciljeve ka odrastanju.
U svakom slučaju zdrava i čista sredina je uslov za pravilno odrastanje. Autor se odmah prisetio sela i sjaja jutarnjeg kojem ne može odoleti čak ni uspavani, ali radoznali dečji krik. Tu je jedna planina, pa lekovito bilje i bogatstvo prirode, pa jedna brana i to kao pečat iz ličnog iskustva, zatim prošarano raznim motivima. Jedan od uočljivijih je ponos na lično, zapravo kućna slava koja se kao centralni motiv vrti u krug kao vir oko kojeg se sakupljaju sve ostale kapljice koje se ispijaju kao lek
„Godine svake Nikola Sveti,
Poklone nosi, to djeca znaju,
Tako i mene uvijek se sjeti,
Po svome starom običaju“
Jedan cvet se dugo čekao. Kako bi svoju lepotu pojačali drugi su ga ukrali ne misleći na posledice. Da li su se okrenuli? Ne, cvet koji se čeka, cilj koji ostvarujemo je ono za šta živimo. Kad je grm izgubio cvet počeo je da se suši, izgubio je nadanja, svestan da neko pored njega ne misli kako druge ne treba povređivati. Čuvati cvet u sebi i neka on bude dovoljan i gledati u cvet pored sebe, diviti mu se i čuvati ga, to je poruka ovog ciklusa. Deco, rastite i budite ljudi koji će svet bojiti svojim bojama, nežnim i čistim kao vaše nebo.
Kakva bi to deca bila ako ne bi rasla zajedno sa životinjama, ako ne bi bila celina jedne iste stvarnosti u kojoj nismo i ne smemo biti sami „Životinjske zgode“
Ovaj krug počinje i završava, ne slučajno, sa Medom, ili medom, ili onim koji voli slatko, koji bi sve uradio da do njega dođe, medved jedan. Kroz igru naslova autor se igra kroz zamišljenu šumu detinjstva i od nje pravi radosne dogodovštine, uz bezuslovne pokušaje i trku sve do sna
„Medama sam sličan i ja,
Spavat volim baš do kasno,
Ali mami to ne prija,
I zbog tog se ljuti strašno“
Avantura, kao sokić, kao skok sa grane u letnji vir, kao cika zbog prvih kišnih kapi, kao hvatanje meseca. „Moreplovci“ su ih pozvali da malo prošetaju maštom i dosegnu ono zbog čega se sanja. Kao borac za dečja, a i sva druga prava, autor, čak, oseća nepravdu i zbog toga što jedan mesec ima dan manje. Kako se priroda usudila da napravi nejednakost, ma nije to priroda, to se samo čovek igrao i misli da može da uhvati vreme, ali, ne damo mi mali ljudi da nepravda bude zaboravljena
„Znate li da mjesec u godini jedan,
Već nepravdu trpi milenijum dugi,
Da li je on možda nešto manje vrijedan,
Pa da ima dana manje nego drugi“
Ovo je prva Zbirka pesma za decu koju autor želi da posveti malom svetu svojih velikih ideala, sreći, radosti, miru, porodičnom životu, zdravom razmišljanju i zrelom odrastanju. Očigledno je da rima gradi kulu ove pesničke niske. Stihovi su dati od osmerca preko deseterca do dvanaesterca. Kroz njih provejavaju oblici reči koji nisu standardno uokvireni, ali ih treba prepoznati i na njima raditi kao na primerima koje treba upoređivati i dograđivati.
Na kraju ono što najviše želimo „Osmeh“, u njemu Joca, Sonja i svi mali osmesi ovog doba koje počinje sa novogodišnjom jelkom počinju da odrastaju uz glamur i osmeh koji im autor šalje kao nagradu. Sjaj i sreća je ono što autor želi malim čupercima i žvrkovima koji se u periodu odrastanja preobražavaju i sami sebe vide na različite načine. Evo jednog za kraj
„Svakog jutra Sonja mala,
Stoji ispred ogledala,
Zadovoljna svojim likom,
Ogledalo ne da nikom“

Za autora i svu decu sveta od Senke Stijović

……………………………..

PESMA KAO NAUK (recenzija)

recenzija za dečiju zbirku pesama Vitomira Stevanovića, „Četiri godišnja doba“

Pisati za decu nije nimalo lako! Deca se u ovoj internet eri vrlo brzo informišu i još brže transformišu. Kao što je govorio čuveni Duško Radović, dečiji pesnik mora biti ’’naoružan vedrinom”, kako bi zadovoljio ovaj vrlo nezgodan i zahtevan auditorijum.

Vitomir Stevanović je po vokaciji profesionalni vojnik. Završio je vojnu akademiju. Odgovorno tvrdim da je dostigao visok stepen naoružanja, kad je u pitanju vedrina. On nam na jedinstven i krajnje jednostavan način, pretočen u laku rimu, ”ubojito” saopštava osnovne životne postulate. Život je trka, besomučna trka, mada često nepravedna. Uprkos tome, trebalo bi ga voleti i to srcem deteta, srcem koje je ”veliko ko Rusija.” Čitalac stiče utisak da ne postoji ništa osim dečije igre, njihovih osmeha i da svuda teče ”med i mlijeko.” Jedino što se dešava i remeti taj, uslovno rečeno mir, jeste smena godišnjih doba, kao jedina zakonitost koja pokreće ovu planetu. I još nešto! Ne morate imati specijalni kompas kako biste uočili ”znakove sreće.” Biće dovoljno da ste živeli na selu, gazili ”bosi po trnju” i družili se sa životinjama. To je neprocenjivo iskustvo. Selo je ovde podignuto na nivo vrhunske institucije, gde se znanje prenosi ”s koljena na koljeno.” Bez obzira na celine u zbirci, sve one čine jednu jedinstvenu, a to je radost odrastanja. Školske brige će samo povremeno poremetiti tu radost. One su neminovnost, sastavni deo učenja koje podrazumeva i ”kršenje starih pravila”. Detinjstvu kao kulturno-istorijskoj kategoriji, pesnik prilazi sa dosta ozbiljnosti i poštovanja. S obzirom na zastupljene teme koje su raznolike i aktuelne, ove pesme mogu čitati i odrasli. Duboko svestan otuđenja, koje poprima razarajuće razmere, vraća se tradicionalnim vrednostima, krsnoj slavi, kao jedinom preostalom i zdravom načinu okupljanja ljudi. A ljudi ko ljudi, raniće vas i povrediti kad se najmanje tome nadate, bez imalo griže savesti. Da nije životinja i njihove bezuslovne ljubavi, čovek se nikada ne bi mogao mentalno oporaviti. ”Osmeh” kao poslednja celina, nosi poentu čitave zbirke. On je ovde imperativ i lek protiv svih stega i strahova, isti onaj kojeg smo izgubili na nekom putu jureći sreću. Osmeh ima snagu AURORE BOREALIS, jer razbija svaku tamu. Ova poezija će u vama probuditi ne samo sećanja. Pružiće vam u teškim trenucima utehu, vratiti nadu, pokrenuti maštu i razbiti predrasude. Zato je toplo i srcem preporučujem ostavljajući joj veliki ‘’Lajk’’ !

Slađana Bundalo, pesnikinja