Poezija koju nam donosi Stojan Čarkić je poezija čistog srca. Kad neko piše iz čistog srca onda to ima Božansku vezu, jer Gospod je rekao: ’’Blaženi su čisti srcem, jer će Boga vidjeti’.”
Pjesnik između ostalog ovu tvrdnju potvrđuje stihovima:
’’Čisto srce Gospod želi, Jevanđelje tako veli’’
”Kao što se zlato čisti u ognju, tako se i duša čisti u pokajanju.” Sv. Simeon Dajbabski.
Stojan Čarkić je uz Božiju pomoć prebolio teške dane kada mu mnogi nisu davali šanse da će preživjeti, ali Gospod Bog je imao plan da Stojan živi, a evo Bogu hvala i piše ove pohvalne pjesme i molbe Gospodu, svojoj porodici i prijateljima, ali i svima onima koji žele da se susretnu sa ovim divnim stihovima.
Autor ove zbirke je kroz svoja lična stradanja koja je proživjeo i proživljava časno i dostojanstveno ponio svoj krst, od Boga mu dat, bez roptanja uz veliku zahvalnost i blagodarenje.Ove pjesme znak su zahvalnosti Bogu i svjedočenju vjernom narodu da su čuda moguća onom koji vjeruje, koji se nada i voli.
’’To vam je braćo i sestre sudbine prst, Svi na rođenju dobijemo svoj životni krst, Neko lakši, neko teži, Neko nosi neko bježi.’’ I u pjesmi: ’’Volim Boga i tim se ponosim, Krst mi je dao i dostojno ga nosim.’’ Stojan svojom poezijom čistog srca plijeni srca svih nas i molitveno nas upućuje na spasenje i međusobnu ljubav i poštovanje.
Stojanova Poezija se piše srcem i zato ostaje u duši onog ko je čita.
Dejan Spasojević, glavni i odgovorni urednik
Molitva i zahvalnost kao pesnički postupak
Šta god da tkaš,
vezuj koncem za nebo.
– Sv. vladika Nikolaj Velimirović
Retki su pesnici koji imaju raskošnu liričnost, koja istovremeno ima tonalitet ispovesti, molitve i zahvalnosti, uz neprestano slavljenje Boga. Kako je jednom prilikom rekao profesor istorije, prevodilac i autor dela Misli Božidar Knežević: Veliki bolovi traže velike duše i samo velike duše trpe velike bolove. Iz bola se neretko rađa umetnost, ona najintimnija lirika, koju duša nepogrešivo prepoznaje. Takav primer bola, koji je progovorio kroz umetnost imamo kod pesnika Stojana Čarkića, a on u svojoj nevelikoj zbirci pesama, pod naslovom Kroz pjesme sam Bogu molbe slao, to je dokaz da sam postojao, iznova proživljava svoj život, sa pojačanim emocijama, a one se kreću od umora i bezvoljnosti, pa do usklika i želje da se život udahne celim plućima. Samo onaj ko istinski voli život, iako ga on nije mazio i onaj što spoznao je njegove najtamnije strane, može pevati sa tako uzvišenim osećanjima, slaveći Boga i ljubav, poštujući vrline i prezrevši sve zablude savremenog društva, koje sve gleda kroz materijalno.
Čitajući pesme autora Stojana Čarkića, katkad imamo utisak da čitamo delo duhovnika, kome je Bog Logos, početak i kraj, jedini što ima sve odgovore i kome se obraćamo u najtežim trenucima. Ali ne uvek samo da iskamo i tražimo, nego da se i zahvalimo, spoznamo njegovu moć i veličinu. Čovek je stvoren po Božijem liku, porodica je data čoveku kao dar, da ne bude na zemlji sam i kad je nemoćan ona mu je stub, koji ga drži uspravnim. Tako je i kod našeg pesnika Čarkića, porodica je stub i drži čitavo njegovo bitisanje, nada i vera u bolje sutra, usled usuda, koji ga je zadesio u životu. Supruga Milijana je često tema njegovih pesama, kao i ćerka Marta, ljubav prema njima i sreća naspram svemu onom što nema, ogromna je:
Napisaću ja na samom startu,
Mnogo volim ja svoju kćerku Martu,
Lijepa je ona kao gorska vila,
A kako ne bi bila kad je predivna Milijana rodila.
Kad su sa mnom, srećno mi je lice,
To su moje sokolice…
(Ljubav, iznad svega )
Knjiga je podeljena u tri pesnička ciklusa, ovim redom: Praznovanje Gospodu i svetima, Božiji čovek i Molitva i zahvalnost. U prvom ciklusu praznovanje je svecima, molitve i slavoslovlje. Lik i značaj Bogorodice, pesnik sakralizuje u pesmama: Uspenije Presvete Bogorodice, Pokrov Presvete Bogorodice i Prečistoj Djevi, gde se obraća svetiteljki u prvom licu množine, moleći za milost i blagodat čitavog ljudskog roda:
Slava Tebi, blažena i čista,
Mrakovi se svi pred tobom ruše,
Skreni pogled na ponizne sluge,
Blagoslovom snaži naše duše…
(Prečistoj Djevi)
U ovim pravoslavnim odama smenjuje se govor u prvom licu jednine i množine naizmenično, gde molitve – pesme dobijaju još uzvišeniji značaj. Pesme posvećuje mnogim još svetiteljima i praznicima (Molitva Svetoj Petki, Preobraženje Gospodnje, Hristos Voskrese!, Petkovica…). Jedan deo knjige, ciklus pod naslovom Božiji čovek čine duhovne pouke, gde imamo utisak kao da čitamo Molitve na jezeru Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, u kojima poučen bezmolvijem i osenjen časnim krstom znamo da mu sam Gospod šapće mudrosti života:
Ne uzdiži čoveče, sebe,
To što jesi, to je Bog napravio od tebe,
I ne vodi se mišlju drugom,
To je sve, ne tvojim trudom, već Božijom zaslugom.
(Božiji čovek)
Poput otačnika, psaltira, ovaj deo knjige je posebno duhovno i književno vredan, tako da zaslužuje posebnu pažnju čitalaca i književne kritike. Svojom formom i stilom razlikuje se od ostatka knjige, i čini se, najvrednijim u estetičko-duhovnom smislu. Jer, pesnik ovde u potpunosti izlazi iz subjektivnosti, kao da piše po Gospodnjem nahođenju, na dar i pouku slovesnom stadu:
Mnogi se jutros nisu probudili,
Ti jesi, to je dovoljan razlog da budeš srećan
I zahvalan Bogu.
Zahvali se Bogu, blagodari mu molitvama,
Pa nastavi sa svakodnevnim obavezama!
(Zahvalnost)
I upravo ta tema praiskonskog naličja u čoveku, na primerima teodiceje govori nam da je zlo samo od Satane, a sve dobro od Boga. Biblijski predložak, koji percipira samo postojanje patnje, kao postupka inicijacije, da bi se došlo do prosvetljenja. Kao Lestvica ushođenja Svetog Jovana Lestvičnika. Lestvica vrlina, kojom batinani od strašnih iskušenja, ranjivi, a ipak odlučni se uspinjemo prema Gospodu. Tako i pesnik, mireći sa nevoljama, koje su ga snašle, preobražava svoj duh u zahvalnost, u slavu Boga i zadobija kartu za carstvo nebesko. Ono što nam pruža knjiga Kroz pjesme sam Bogu molbe slao, to je dokaz da sam postojao je upravo to što fali modernoj književnosti, iskonska duhovnost i izlazak iz subjektivnosti. Da se svet posmatra sa šireg aspekta, izlazak sunca nije samo izlazak, već i rađanje novog dana, a novi dan rađa i nove prilike da asketski bdimo nad svojim umom i zadobijemo blagost svojoj duši. A čitajući knjigu pesnika Stojana Čarkića činimo prvi korak ka buđenju božanskog u nama, osećajući da nikad nismo dovoljno zahvalni i svesni onoga čega imamo u izobilju, već nam je pažnja usmerena samo prema onome šta nemamo, i to preti da nas naše nezadovoljstvo uguši. Knjiga prosvetljenja, formom i stilski skladna, kojoj se moramo vratiti i ponovo je čitati, i naposletku, nešto i naučiti.
Nevena Milosavljević,
prof. srpske književnosti i jezika
Neke od Stojanovih pjesama..
Ja zavoljeh Crnogorku
Ja zavoljeh Crnogorku,
U dolini, ispod Koma,
Rešio sam da je vodim
Do trošnoga svoga doma.
Prelijepa Crnogorko,
Hoćeš moja ljubav biti,
Planir’o sam ja sa tobom
Svoje pleme obnoviti.
Zakle mi se pred moštima
Svetog oca Vasilija:
– Samo tvoja, ja ću biti,
Ili tvoja, il’ ničija!
Uspeli smo u nameri,
Iz kuće se sad plač čuje,
Da potomstvo nastavlja se,
Sin mi plačom poručuje!
—-
Sreće dvije
Nepokretni se Stojan više umorio
Od svega, ali mu padnu na um
Marta i Milijana, da ih mnogo voli,
A i one njega, kad se seti njih
Suze mu krenu iz očiju,
Ali će uz pomoć Boga i ovu bitku da dobiju,
Uz veliku ljubav i uz pomoć Boga,
Još dugo će paziti domaćina svoga,
Sa vama me uvek sunce grije,
Žive i zdrave bile, moje sreće dvije!
—-
Sveti Vasilije
Imao je Stojan Jovanović pravac,
Nije on svetom lut’o,
To je dete od malena bilo Bogom nadahnuto.
Od malena imao je on vjeru samo u Boga,
To dijete postalo je čudotvorac sa Ostroga.
Kad je teško, kad je tuga, kad nas teška muka bije
Pomaže nas sa Ostroga, Sveti Otac Vasilije.
Uvek za nas moliš Boga, da nam
Svako dobro poda,
Vasilije Ostroški, ponose srpskoga naroda!
—–
Preobraženje Gospodnje
Tebi dolikuje, Bože, uvek slavlje,
Preobrazi moju bolest u zdravlje!
Na zemlji sam kod tebe, ko i svi moji preci gost,
Preborazi moju tugu u radost!
Da ne skrenem, Bože, ja u krivom smeru,
celog mene preobrazi u vjeru!
Neka se sve od današnjeg dana na dobro mjenja,
Srećan praznik Gospodnjeg Preobraženja!
Bože dragi, grehe nam oprosti,
I preobrazi nas po svojoj velikoj milosti,
Spasi svoje grešne ljude,
Amin, ili neka tako bude!
Poezija koju nam donosi Stojan Čarkić je poezija čistog srca. Kad neko piše iz čistog srca onda to ima Božansku vezu, jer Gospod je rekao: ’’Blaženi su čisti srcem, jer će Boga vidjeti’.”
Pjesnik između ostalog ovu tvrdnju potvrđuje stihovima:
’’Čisto srce Gospod želi, Jevanđelje tako veli’’
”Kao što se zlato čisti u ognju, tako se i duša čisti u pokajanju.” Sv. Simeon Dajbabski.
Stojan Čarkić je uz Božiju pomoć prebolio teške dane kada mu mnogi nisu davali šanse da će preživjeti, ali Gospod Bog je imao plan da Stojan živi, a evo Bogu hvala i piše ove pohvalne pjesme i molbe Gospodu, svojoj porodici i prijateljima, ali i svima onima koji žele da se susretnu sa ovim divnim stihovima.
Autor ove zbirke je kroz svoja lična stradanja koja je proživjeo i proživljava časno i dostojanstveno ponio svoj krst, od Boga mu dat, bez roptanja uz veliku zahvalnost i blagodarenje.Ove pjesme znak su zahvalnosti Bogu i svjedočenju vjernom narodu da su čuda moguća onom koji vjeruje, koji se nada i voli.
’’To vam je braćo i sestre sudbine prst, Svi na rođenju dobijemo svoj životni krst, Neko lakši, neko teži, Neko nosi neko bježi.’’ I u pjesmi: ’’Volim Boga i tim se ponosim, Krst mi je dao i dostojno ga nosim.’’ Stojan svojom poezijom čistog srca plijeni srca svih nas i molitveno nas upućuje na spasenje i međusobnu ljubav i poštovanje.
Stojanova Poezija se piše srcem i zato ostaje u duši onog ko je čita.
Dejan Spasojević, glavni i odgovorni urednik
