Oplemenjujuća moć poezije za decu u zbirci pesama ,,Zaljubljeni bik Pirić”
autorke Davorke Blagojević
,,Deca su mostovi prema nebu.”
– Rabindranat Tagore
Književnost kao umetnost reči oplemenjuje čoveka upravo kroz reči, njihovom lepotom i simbolikom podstičući sva čovekova čula, i miris, i ukus, i dodir, i vid, i glas. Čula i osećanja su u sprezi i kada vam delo probudi emocije ostaje dugo utisak posle čitanja, posebno ako je književno delo za decu, tada se dete u nama probudi i zaiskri svaka naša ćelija. Upravo su takva osećanja prepravila čitavo moje biće posle zbirke pesama za decu ,,Zaljubljeni bik Pirić” autorke Davorke Blagojević. Najlepše slike detinjstva, počev od Sneška Belića, razigrane zime, pa sve do upoznavanja biljnog i životinjskog sveta kroz igru i pesmu, čitav jedan album uspomena, za nas koji smo u duši još uvek deca, i za dečicu kojoj je opisana mašta i svakodnevne razigrane misli.
Prva pesma posvećena je jednom ,,snješku”, a zapravo kroz stihove opisuje vrapca i zeca, kao i mrkvu, njegovu omiljenu hranu, dajući još jednu novu dimenziju poeziji – upravo ono što i treba imati dečija poezija: obrazovanje i vaspitanje.
,,Mrkva nije samo snješku nos.
Ona je narandžasta, fina
i puna A vitamina”.
Ukazuje se na zdravlje, na anatomiju životinja i njihove osobine, a opet se čoveku daje najveća moć, u ovom slučaju baki koja je vratila nos snešku i rešila slučaj. Druga pesma ,,Zdravobudi selo” odista zvuči bajkovito, nalik našim narodnim bajkama, ali osavremenjena i opominjuća zbog nezdrave ishrane dece:
,,Nekada davno živješe ljudi
u malom selu Zdravobudi”.
Treća pesma u zbirci je pesma ,,Zaljubljeni bik Pirić” po kojoj je čitava zbirka dobila naslov. Pesma, kako joj i sam naslov signifikuje jeste šaljivog karaktera, ali je duboko rodoljubiva i deskriptivna, opisuje divnu prirodu Romanije i lepotu pejzaža koji ispunjavaju pogled. Zaljubljeni bik Pirić je reprezentativni primer personifikacije, stilske figure koja je najčešća u pesmama iz ove zbirke, i to je očekivan stvaralački postupak, jer deca i biljke, i predmete, i životinje mnogo jasnije shvataju kao neodvojive celine sa čovekom. Sva priroda i svi predmeti služe čoveku, pa čovek zaboravi njihovu istinsku, božansku vrednost. A deca, deca su je svesna, jer su njihova srca čista i praiskonska, u sajedinstvu sa svetom. U pesmama autorke Davorke oseća se ona životna radost, koje decenijama unazad nema, opet je sneg dečija igraonica, a igra važnija od hladnoće i svake prepreke. U vazduhu se oseća miris čaja, majčin topli zagrljaj i graja koju su nekad imala sela. I deka i baka su na svom pijedestalu, pa su im dodeljene divne uloge. Deka je nalik na Ćopićeve književne junake, a svaki životinjski lik je pun doživljaja kao Ćopićev mačak Toša. Budući da i Davorka i Ćopić dolaze sa istog geografskog područja, ijekavica i literarne slike, karakteri i patrijarhalni okvir istih imaju duboko ukorenjene vrednosti. Ipak, ritam poezije zahteva nove postupke, pa se u tom ritmičkom smislu mimoilaze. Davorka je stara pesnička škola, i teme kojima se bavi su one koje zaista danas nedostaju savremenoj književnosti za decu.
,,Zeko i deka”, ,,Maca i mlijeko”, ,,Nevolje bijele rade”, ,,Povrće se svađa”, ,,Srećna bubamara”, ,,Zumbuli i ovan”, ,,Nestašni Dule”, pa sve tako do kraja knjige, svaka pesma je puna zdravog humora i dosetki, da je neprestano prisutan smešak na usnama, a pred očima čitaoca kao da se otvara slikovnica sa pokretnim slikama. Čitavo jedno pozorište pesničkih junaka, koji ostavljaju mesta za sanjarenje i dovršavanje njihovih likova. ,,Hoću da se ženim”, ,,Ne smaraj, mama”, govore o detinjstvu svih nas, koji smo bili mali-veliki ljudi, sa čistim osećanjima i nepotpunim razumevanjem brige odraslih za nas:
,,Ona mene stalno smara,
Da l̕ je ovakva svačija mama.
Znam da ovo ponekad me boli,
al̕ to radi zato što me voli”.
Jedna od onih vaspitno-obrazovnih pesama u potpunom smislu te odrednice je pesma ,,Voz zvani godina”, koji ima dvanaest vagona, ali trinaesta strofa, koje imaju svoj uvod i svoj zaključak. Posle uvoda idu meseci od januara do decembra, svaki predstavljen slikovito kao vagon i na kraju zaključna strofa sa decembrom, koji donosi prazničnu radost deci, ali i po koju brigu i godinu više roditeljima:
,,Zadnji po redu decembar stoji,
do kraja godine sitno dane broji.
Decembar djeci poklone nosi,
a tati i mami sijedu u kosi”.
Pesma ,,Plašljivi medo Raša” predstavlja figuru kontrasta u samom naslovu, gde imamo plašljivog medveda, iako strah i gabaritnost ove životinje nikako ne idu jedno uz drugo. Glavna ideja ove pesme je zapravo prijateljstvo, i ističe jedan humanistički prikaz lojalnosti prijatelja. Dečiji nestašluci, dovitljivost i nemar prema obavezama je istaknuta u pesmi ,,Sad ću”, a pesma ,,Ostavi telefon” šalje jednu snažnu poruku samoosvešćenja i dece i roditelja, ukazuje koliko telefon zaklanja vidik lepoti koja nas okružuje i kako su deca uistinu zakinuta za radost zbog jedne naizgled bezazlene stvari, koja je stvorena da bi bila čoveku na korist, a čovek je zloupotrebio na sopstvenu štetu. ,,Priroda”, ,,Proleće”, ,,Zločesti bumbar” pesme koje nam donose boje i zvukove već poznatih pesama za decu, ali sa novim pesničkim razmahom i idejnom svrhom. Zbirka se završava sa dve pesme koje začikuju: ,,Čikam te č” i ,,Na slovo r”, koje u sebi sadrže i brzalice i pitalice i zagonetke. I č i r su slova koja za izgovor mogu biti deci teška, tako da se ove dve pesme mogu koristiti i u logopedskim tretmanima, radi bolje artikulacije ova dva glasa.
Kako je već više puta naglašeno, pesme su osim svoje umetničke lepote i korisne u vaspitno-obrazovnom smislu, pa se mogu preporučiti u pedagoškom radu i mogu biti deo priredbi koje su vezane za godišnja doba ili određenu tematiku. Poziv učitelja ili vaspitača zahteva dodatno angažovanje u pronalaženju novih i zanimljivih sadržaja primerenim deci, a ja toplo preporučujem zbirku pesama ,,Zaljubljeni bik Pirić”, koja obiluje takvim pesmama i sigurna sam da će radovati dečicu, a i svako veliko dete u čije ruke bude došla. Dete u meni i dalje razigrano evocira uspomene na cvetne livade, zimske čarolije, na bake i deke, nestašluke, jednom rečju – detinjstvo, koje mi sve više fali.
Msr Nevena Milosavljević
