JEZIK UMETNOSTI
Susret sa dobrom knjigom može
izmeniti sudbinu duše.
‒ M. Prevo
I ove godine, kao i prethodnih godina pristiglo je na konkurs ,,Drinskih književnih susreta“ mnoštvo rukopisa, ali i proznih i poetskih tekstova za zbornik. Ono što je posebno zapaženo je, da se kvalitet poezije i proze ističe kao najvažniji činilac i da zahvaljujući njemu mi u rukama nemamo zbornik, već jednu poetsko-proznu knjigu sa visokim literarnim dostignućima.
Umetnost je oduvek govor sveta, jezik koji svi ljudi percipiraju kao lepotu, neprolaznost i tragove u vremenu koje ostavljamo za sobom kao svedočanstva o ljudima i vremenu i na taj način, kroz reč, stih, slovo, sliku, notu, skulpturu, arhitekturu ostaje zabeleženo i sačuvano za one koji dolaze posle nas. Stoga, umetnost je jedini jezik sveta koji gradi mostove i ne deli ljude, ona nam pomaže da razumemo civilizacijske tekovine, da razumemo razlike i u njima pronađemo sličnosti. Jer, u vremenima kada nisu postojali načini da ljudi putuju sa kontinenta na kontinent, mi imamo situacije da pronalazimo slične predmete i mnoštvo dokaza da smo zapravo svi povezani božanskom promišlju i da je svemir tu zbog nas, kao i mi zbog njega. To arhetipsko, kolektivno, u nama je i danas otuda umetnost, delo, jezik, reč, književnost sredstvo najuzvišenije povezanosti i naša legitimacija za prepoznavanje duša. ,,Sličan se sličnom raduje”, upravo ta narodna mudrost se otelotvorila u ovoj zajedničkoj knjizi, jer koliko god da su pesme i priče tematski različite, te su i senzibiliteti autora različiti, nas ipak povezuje ta jedna nit i taj jedan pomenuti jezik, ta težnja da svet učinimo lepšim mestom za život i da pevajući svako o svojoj sreći, o svom bolu, o kolektivnom, nacionalnom, mi pevamo o ljubavi, mi zapravo pišemo ljubav. Od prve pesme, prvog stiha do poslednje rečenice u zborniku ‒ mi pišemo ljubav. I kada su to sećanja na detinjstvo, na jedan Smederevac, koji budi toliko uspomena, i kada je to žal za žrtvama iz ratova, kada pišemo od duši, koja je jedina čista i neprolazna, o onim svetim, malim, što su postradali, kada pokušavamo da ispravljamo krive Drine, mi tada govorimo o čoveku, o ljubavi. Kada se obraćamo Bogu kroz ispovijest i vidimo Jutra nad Gračanicom, mi ćemo se setiti onih sa Anđelom na ramenu i uplakanog oblaka i čekajući svjetlost opet ćemo pisati ljubav, jer to je tako ljudski. Slušaćemo šta vene tajno zbore tamo pod mjesečevim slapom u uzvišenoj čežnji, pomislićemo smrt je ionako prevara. Potražićemo azil za snove, tamo gde je majka (Mahko moja, sliko oka moga), tamo gde su nikli božuri iz krvi, gde je neopalimi vod i sećanje na kiše čuvaćemo čekajući zoru plešući tango… u haljini crvenoj kao ljubav. I naposletku pesme ostaće samo kojima se ljubav meri, jer sjaj u očima ne dovodi se u pitanje. Pesme o Kosmetu, o mitropolitu Amfilohiju, o kori kruva, staroj kući, o svim posvetama o srcu i ljubljenju, onom grešnom, gde devstvo jeste izraz lepote, o životu; stopile su se u priče u drugom delu zbornika i tako sjedinjene lepotom čine jednu neodvojivu celinu.
I kada je Molitva sada samo povremeno svraćanje u rodni kraj, koji opusteo pričinjava bol i kada nebo zna koja ljubav je prava, kada su naše strine i očevi, deke, naša deca, naslednici naše teme i glavni junaci, kao tajni plan sudbine zaslužili da budu upravo glavni, jer o njima vredi da se piše. Sve su to stare priče u novom vremenu, poneki udarac ili stigof, neobični naslovi neobičnih priča; Džudimir, Ruzmarinka; kada su to priče poput one Unuk ili priče Devine vode, iz kojih crpimo sliku našeg mentaliteta i jedinstvenih pojava u našem kolektivitetu.
Ali svako je jedinstven, svi smo mi jedinstveni, a deo smo kolektiva, jednoobrazni, s licem okrenutim suncu. I sami ,,Drinski književni susreti“ su susreti tih lica i tih srca, koja govore jednim jezikom, jezikom lepote, jezikom umetnosti, koja jedina može spasiti svet.Nevena Milosavljević,
član žirija ,,Drinskih književnih susreta”
PRVI JUBILEJ DRINSKIH KNjIŽEVNIH SUSRETA:
V DRINSKI KNjIŽEVNI SUSRETI U ZVORNIKU
Na jednom od ranijih Drinskih književnih susreta učesnici su zapazili da bi Zvornik, koji je ponosni grad ove manifestacije, u nekoj daljoj istoriji mogao promeniti naziv u „Zbornik“ koliko su književna susretanja inicirana ovim događajem za kratko vreme ostavila traga u kulturnom, umetničkom i književnom životu mesta! Ovo nam se čini najboljim mogućim kvalifikativom da progovorimo o važnosti, značaju, doprinosima i potencijalima Drinskih književnih susreta iza kojih stoji zaštitni znak ASoglas izdavaštva i direktora ove kuće Dejana Spasojevića, u ovoj godini proslavljajući svoj prvi jubilej, petu godinu održavanja književnih susretanja na Drini, u Zvorniku, mestu koje je izvor i (i)zvornik velikog broja stvaralaca i književnika, umetnosti i kulture sa stalnim nastojanjem da u svojoj zajednici sačuvaju lepotu duhovnog vrela čuvajući na taj način i svoj kulturni, jezički i nacionalni identitet.
Retko se koje mesto u bivšim republikama Jugoslavije može pohvaliti da je za kratko vreme, za svega pola decenije, dobilo prestižan i važan kulturno-književni događaj kakav su Drinski književni susreti. Ova manifestacija postala je most koji povezuje obe strane Drine, ali i sve one koji u umetničkom izrazu, u poeziji i prozi, nalaze onaj vid komunikacije koji ne poznaje granice, koji spaja ljude i uzdiže kulturu na jedan viši nivo. Geografski i strateški položaj Zvornika u kojem se održavaju Drinski književni susreti očigledno je pred organizatorom postavio težak i odgovoran zadatak osmišljavanja takve manifestacije koja će ljubiteljima lepe reči, književnicima i čitaocima, ponuditi širok dijapazon predstavljanja – od objavljivanja pojedinačnih radova u Zborniku, preko nagrada i objavljivanja nagrađenih knjiga do okupljanja pesnika i pripovedača u živom prostoru i njihovog gostovanja u gradu na Drini. Na taj način i Drinski književni susreti postali su deo brendiranja ovog mesta i značajna kulturna tačka u ovom delu Republike Srpske (Bosne i Hercegovine).
Svake godine Drinski književni susreti okupe preko stotinu autora iz regiona i dijaspore koji se predstave publici iz Zvornika i okolnih mesta za koju potvrđujemo da zbog poezije i proze, kao i odličnih knjiga sada već sve veće biblioteke ASOglas izdavaštva, pohrli s jeseni u ovaj deo Republike Srpske. To je od izuzetnog značaja, jer u vremenu visoke informatičke tehnologije, virtuelnog sveta i društvenih mreža, Drinski književni susreti postaju ostrvo žive reči, realnosti u njenom potpunom obliku; postaju mesto okupljanja i glorifikacije knjige, pesme i priče čime se književnosti kao posebnom delu umetnosti, ali i osnovi srpske pismenosti i kulture daje mesto koje joj pripada.
Smisao Drinskih književnih susreta ogleda se upravo među koricama Zbornika i knjiga koje izlaze povodom ove manifestacije kao oni večni spomenici koji se podižu u srcima onih koji čitaju, kao oni literarni kulturni giganti kojih nismo ni svesni dok njihova prisutnost ne postane potvrđena ovakvim jubilejima – znakom da trajanje, upornost, ljubav i odgovornost prema kulturi daju upravo ovakve rezultate!
Autorki ovih redova čini se pogodnim da još jednom idejnog tvorca ove manifestacije, organizatora i urednika Zbornika, književnika i pravnika Dejana Spasojevića okarakteriše kao ambasadora kulture, književnosti i jezika u ovom delu našeg regiona, jer se njegov trud, zalaganja i ulaganja u Drinske književne susrete ne mere samo godinama rada na održanju manifestacije već i stranicama koje su nastale na osnovu motivacije i podrške književnicima da stvaraju, sa porukom da će neko njihov rad glorifikovati i postaviti na ono mesto koje zaslužuju; takođe doprinosi Dejana Spasojevića su višestruki kada je unapređenje zvorničkog društvenog, kulturnog, književnog i medijskog života u pitanju i on zaista predstavlja alternativnu kulturnu instituciju koja je pokazala da sa stručnim ljudima i njihovim idejama realizacija zamišljenog teče kao Drina – uzvodno!
U Zborniku su zastupljeni afirmisani i neafirmisani autori sa poezijom i prozom koja prati savremeni trenutak književnosti sa akcentom na refleksivne, ljubavne i rodoljubive teme. Afirmisani autori objavljivanjem u Zborniku potvrđuju svoju podršku ovoj manifestaciji. Neafirmisanim autorima Zbornik predstavlja „odskočnu dasku“, jer im nudi mogućnost predstavljanja radova što je u književnosti regiona postalo značajna referenca.
Zbornik je ono mesto u kojem se dela autora prvo susreću pre nego što će se njihovi tvorci obresti na obali Drine gde će živim čitanjem uzburkati talase ove r
eke, jer kako jedan od autora Zbornika piše u svojim stihovima, svi oni poput Atlasa koji nosi nebeski svod na svojim plećima, svet nose na peru, lakše nego pero njih. Tu težinu velikog broja pesničkih i pripovedačkih duša pokušao je da ponese i ovaj Zbornik podsećajući nas da „tiha voda breg roni“. A tiha voda Drine koja je dala najbolje strane naše književnosti, još dugo će teći kroz literaturu premišljajući se u nekoj dalekoj budućnosti da li da Zvornik ostane Zvornik ili postane „Zbornik“, sve to zahvaljujući insituciji kakva su za svega pet godina postali Drinski književni susreti!
Autorima zastupljenim u Zborniku, nagrađenim autorima na V Drinskim književnim susretima, organizatoru i uredniku Dejanu Spasojeviću kao i njegovim saradnicima, čestitamo jubilej i želimo u budućnosti trocifrene jubileje trajanja!
Msr Milica Milenković
