Motiv bele rade
Retko se desi, ono što se desilo i davne 1972. godine pesnikinji Darinki Jevrić: prvo je ušla u antologiju ‘’Srpske pesnikinje od Jefimije do danas’’, a tek potom je objavila prvu zbirku. I naša pesnikinja Ranka Grković, o čijem pesničkom prvencu ćemo reći svoja zapažanja, prvo je sada već davne 1998. ušla u antologiju vojvođanskih pesnikinja ‘’Oči ravnice’’ (u izboru Olivere Šijački), potom 2016. u cvetnik pesnika-učitelja za decu i mlade ‘’Zauvek đaci’’, pa u novu antologiju/cvetnik pesama (o) Branku (čak sa dve svoje pesme! Proleće u Dunavskom parku, i Branko Radičević) ‘’Ao, danče, ala si mi beo’’ (u izboru Nenada Grujičića, Brankovo kolo 2024), da bi tek potom svetlo dana napokon ugledala njena prva zbirka pesama, ‘’Sonate senki’’.
Reč je o pesnikinji prefinjene lirike, zrelog pesničkog jezika, koja se već potvrdila ulaskom u pomenute značajne antologije, i zato je pravo čudo da do sada nije objavila zbirku. Pesme su, prema tematici, razvrstane u tri ciklusa: Tragovi, Sonate senki, Zemlja ljudi. Kroz četrdesetak pesama poetesa nas vodi kroz poznate teme, počev od krajolika koji je inspirišu (Sremska Kamenica, Novi Sad, Mostar, Sarajevo, Vinča, Lepenski Vir…) u Tragovima, preko poetskih portreta poznatih Srba (prevashodno književnika) od Nikole Tesle, Desanke Maksimović, Branka Radičevića i Branka Thopića, Ive Andrića,
u Sonatama senki. I velikana, koji su svojim stvaralaštvom zadužili čovečanstvo: Leonarda, Mikelanđela, Emili Dikinson, Sent Egziperija, Sokrata, u trećem ciklusu Zemlja ljudi.
Kroz nekoliko pesama (Petar Petrović Njegoš, Desanka Maksimović, Emili Dikinson), provlači se kao nit cele zbirke, i skriveni motiv, bela rada, nežni cvet, za koji kažu da je, između ostalog, simbol upornosti, istrajnosti, i nenametljive snage. I još: simbol jednostavnosti, skromnosti, odanosti i strpljenja. Upravo te osobine krase i samu pesnikinju, i njenu poeziju, koja je toliko dugo, ali strpljivo, čekala da se predstavi svetu!
Ranka Grković ima redak dar da u poslednjoj strofi podvuče i naglasi (s)misao cele pesme, da je zaokruži u lirskom krešendu, akcentujući sve ono što je u prvom delu rečeno. Tako se pojedine pesme završavaju strofama, koje bi i same mogle stajati kao lirske minijature (moramo napomenuti da pesnikinja piše i haiku poeziju, što joj svakako pomaže da sažme svoje reči u zgusnute poetske celine!): svlači sva svoja imena/i rađa hiljadu dece/na sprudu Crnog mora. (Dunav). Trebalo bi/Kroz iglene uši istorije/provući nit istine
(Lepenski Vir)
Samo pogled s vrha/i misao/kraja nemaju (Branko Radičević).
Ranka Grković ima moć da nam (kao slikarskom četkicom!) dočara upečatljive prizore (koristeći različite stilske figure), kao blesak (uhvaćen trenutak, takođe odlika haiku poezije!): Latice ruža u ratluku venu (Ada Kale). Slatki zraci sunca cede se/po vinogradima i voćnjacima (Sremska Kamenica). Na brežuljku/gde se okupljaju deca/da beru ruže vetrova (Sremska Kamenica). Šije visokih kranova/paraju mu nebo (Novi Sad). Breze pretrčavaju staze jureći vetar (Proleće u Dunavskom parku). Modri biseri ploda/drhte na povetarcu (Zaharije Orfelin). Guslama i gudalom meri, kroji, seče (Vuk Karadžić). U nekim pesmama veoma uspešno je spojila tradiciju i moderno pevanje (Kosovka devojka).
Vredi napomenuti da se u zbirci nalazi još nekoliko izuzetnih, a verovatno i antologijskih pesama: Srušena kuća, Proleće u Dunavskom parku, Mostar, Sarajevo, Majka, Zavičaj, Dijalog sa Sokratom.
Profesorski duh i dah pesnikinje Ranke Grković obradovaće mnoge mlade čitaoce (a, nadamo se i pomoći im da zavole poeziju, i razumeju je bolje, gledajući kroz lirsku prizmu ove poetese), jer su pojedine pesme pisane baš za njih, sa namerom da im se velikani svetske književnosti približe i osvetli njihovo delo, kroz par upečatljivih stihova (Jovan Jovanović Zmaj, Vasko Popa, Miloš Crnjanski, Aleksa Šantić…).
Pesme ove Pesnikinje čitaće se i zavoleti lako. U njima se može uživati. Iako su često stihovi visoko poetizovani, oni ne traže posebnu čitalačku publiku, već samo otvoreno srce! Ljubav (i Poezija, jer, šta je ona ako ne sama esencija Ljubavi!) je svuda oko nas, poziva nas na nju Bela Rada, svojim nežnim, a moćnim stihovima, da ih podeli(mo) sa celim svetom, i svim svojim čulima uživamo u njima!
Jasna Milenović
