Humor kroz poeziju Dragane Pavlović Ribać
Čitajući pesmice iz zbirke „Roda bez pardona“ vratih se u djetinjstvo. Ono pravo, iskonsko detinjstvo kakvo želim i svojoj djeci. Detinjstvo bogato poezijom, prozom i svim onim dragim dečijim junacima, a bez moderne tehnike i tehničkih dostignuća. Knjiga me svakom pesmicom vratila na onaj najlepši deo detinjstva kada se traže uzori i pevaju pesmice sa drugarima iz vrtića.
Pesme su sadržajne, izrazom bogate, ritmične i pune humanih poruka. Prvi ciklus pesama prati šumsku čaroliju i deci omiljene doživljaje životinja. Pesme iz ovog ciklusa su bliske djeci, raznovrsne i upotpunjuju njihovu predstavu o životinjama. Temom su bogate i zabavne, izrazom jednostavne i zadovoljavaju dečiju radoznalost. U svakoj pesmi se krije vedrina i optimizam koji postoji samo kad se piše za djecu i o deci.
Drugi ciklus pesama pod nazivom „Tatine muke“ je za nas, mame. Uz dozu humora, odabranom leksikom uz niz ličnih pouka pesnikinja govori o svakodnevnim mukama novoostvarenih roditelja. Pisano je za decu ali je posvećeno roditeljima. Tu ćete pronaći sve od muka presvlačenja deteta preko zubića, škole pa do onih najmanjih, tajnih, prećutanih strahova samo majkama poznatih:
„I plašim se da doći će tren
I stvoriće među nama most
Kad u tvojoj sobi budem samo
Nepoželjan, a i mrzak gost“
Pesnikinja je ogolila svoju dušu, ali i dušu svake majke. Najtananijim pažljivo biranim riječima prodire u suštinu majčinstva. Daje nam u istoj peoziji dve perspektive: majke i deteta. Plaše se i majka i dete ali na različite načine.
Dragana svojom poezijom slavi majčine brige i neumorno podizanje deteta, majčinu žrtvu za decu, večitu i nepresušnu ljubav i podršku, ma koliko godina deca imala. Zato je raspon njenih pesama od onih posvećenih njenom detetu do onih posvećenih njenoj majci.
Treći ciklus je za stariju decu tako je time pesnikinja zaokružila krug u zbirci u kojoj ima ponešto za svakoga, za sve uzraste. Pesme iz ovog ciklusa obiluju mudrim mislima, pametnim poukama i večnim pitanjima koja muče generacije dece: Šta da budem kad porastem? Šta je pravda i ima li je? Šta je dovoljno za sreću, a šta život nudi?
U pesmicama Dragana postavlja pitanja ali daje i odgovore pa je vaspitno-obrazovna namera ove zbirke i više nego jasna:
- „Šta li za sreću treba?
Šta li to život nudi?
Jesu li bitne stvari?
Ili da budemo ljudi?
Tu je i jedan od odgovora:
„Jedino u životu
Pravedno, na kraju, to je:
Da sve zasluge, dobre i loše,
U suštini dobiju svoje.“
Po čemu je ova poezija originalna? Po tome što je iskrena i ispovedna. U njoj je Draganin već ostvareni dio života i najava za neki novi još neostvareni, naslućeni i iščekivani život.
Bila je to jedna lepa avantura kroz koju me vodila pesnikinja. Otkrih njene najskrivenije misli i poimanje smisla života. A opet nije u tome ona sebično cela…ima prostora za svakoga od nas. Da zaplovimo u svet dečije mašte, da se pronađemo, da se nasmejemo ili da nam stihovi pesama probude najskrivenije strahove i večita pomalo zaboravljena dečija pitanja.
Recenzent
Prof. srpskog jezika i književnosti Aleksandra Gajić
