Razgovaramo sa prof. dr Slađanom Milenković iz Sremske Mitrovice, nagrađenom autorkom za zbirku neobjavljene poezije „Kroz trepavice sipam tugu“
ASinfo: Čestitamo na nagradi koju ste osvojili u Zvorniku na „Drinskim književnim susretima“, konkurencija je bila zaista jaka jer je bilo preko 100 rukopisa poezije, da li je ovo prvi put da učestvujete na konkursima s ove strane Drine?
Slađana Milenković: Do sada sam učestvovala na naučnim skupovima, na Palama, objavljivala sam u zbornicima i časopisima, sve su to bili naučni radovi, obrađivala sam Mladu Bosnu, Dimitrija Mitrinovića, Rastka Petrovića, Branka Miljkovića, kako sam doktorirala na srpskoj književnosti. Učestvovala sam na svega nekoliko književnih konkursa i pesme su mi nagrađene u Mrkonjić Gradu na konkursu „Ljubavne pjesme nad pjesmama“, u Višegradu na konkursu „Pjesme Andrićgradu“ i bila sam član žirija na nekim drugim festivalima u Republici Srpskoj. Hvala na čestitkama, takođe čestitam ostalim nagrađenim i Vama na odličnoj organizaciji. Primetila sam Vašu izdavačku kuću i čitala neke naslove, pa sam se procenjujući da je reč o uglednoj instituciji i kvalitetnim izdanjima javila na konkurs. Drago mi je da je, eto, moj rukopis dobio nagradu i da će se pridružiti Vašem književnom jatu.
ASinfo: Možete li nam reći nešto više o sebi, Vi ste profesor književnosti, da li se bavite time i da li je taj posao odgovoran i težak?
Slađana Milenković: Književnost je moje životno opredeljenje i biti profesor je zanimanje koje me oduvek privlačilo. Podsticati kod dece i mladih razvoj kreativnih sposobnosti, nešto je čemu sam oduvek težila. Tokom dvadeset godina bavljenja profesurom u Visokoj školi u Sremskoj Mitrovici izvela sam na put brojne generacije vaspitača, kako njihov, tako je i moj poziv odgovoran ali nije težak kad se voli. Moji studenti su izveli više puta predstave osvajali nagrade na smotrama dramskog stvaralaštva amatera, akademskih ppozorišta, studentskim susretim, recitatorskim takmičenjima. Na taj način se znanje najbolje stiče, a i pokazuje. Pored tog profesorskog rada bila sam 11 godina i direktor Visoke škole i doprinela njnoj reformi i napretku. Uporedo sam prosvetom, od studentskih dana bavila sam se i novinarstvom. Bila sam se i novinarstvom, bila sam glavni i odgovorni urednik Radiotelevizije „M“ u Sremskoj Mitrovici, urednik kulture, novinar saradnik u međunarodnim informativnim agencijama.
ASinfo: Da li je čitanje na zadovoljavajućem nivou, da li se tranzicija mnogih društvnih vrijednosti odrazila i na odnos ljudi prema obrazovanju tj. čitanju
Slađana Milenković: Čitanje knjige ne može ništa da zameni, kad uđete u taj svet i saživite se radnjom romana, emocijama pesnika i to mladi prepoznaju i danas. Nije na zavidnom nivou malo se čita, pogotovu mladi ali mislim da još uvek postoji ta kultura čitanja, pa i pisanja kod nas. Na popularizaciji knjige i čitanja treba stalno raditi, kao što Vi to činite u Vašoj medijskoj kući, što je za poštovanje. Već skoro 20 godina i ja kao glavni i odgovorni urednik Časopisa za nauku, kulturu i umetnost „Sunčani sit“ Sremske Mitrovice koji izlazi jednom godišnje radim na tome, a uređujem i svoj jutjub kanal „Živa reč emisija“ gde objavljujem, TV emisije, intervjue i preporuke za čitanje u vidu rubrike Knjiga za vikend.
ASinfo: Koliko ste knjiga do sada objavili, da li ste na neku knjigu ili nagradu posebno ponosni?
Slađana Milenković: Objavila sam šest zbirki poezije i jedan izbor u prevodu na poljski, u Krosnu u toj zemlji, a sada, zajedno sa Vama pripremam za štampu novu zbirku. Objavila sam i osam naučnih monografija i šest udžbenika, kao i zbirku intervjua sa poznatim ličnostima iz oblasti kulture i umetnosti „Živa reč“. Još kao student poeziju sam objavljivala i bila je zapažena, nagrađivana, tako da je još na trećoj godini studija usledila prva samostalna pesnička zbirka, godinu dana posle toga i druga. Od nagrada za poeziju bih izdvojila još devedestih godina u vreme Jugoslavije nagradu „Miloš Šubarički“ za ciklus pesama mladih pesnika Festivala „Pesničke staze“ u Kikindi, nagrade za pesmu na festivalima „Vukovi lastari“ Loznica, u Ivanjici za ljubavnu pesmu, u poslednih pet, šest godina od međunarodnih nagrada izdvajam na festivalu poezije Melnik, Bugarska i Nadži Naman u Libanu. Značajana je i Nagrada „Sima Cucić“ za najbolju knjigu u oblasti nauke o književnosti za decu, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, za knjigu Poetika vedre melanholije.
ASinfo: Šta je to što vas činim srećnom, da li vas posao kojim se bavite ispunjava?
Slađana Milenković: Volim to što radim i radim ono što volim, sve je počelo sa poezijom, još kao učenica osnovne škole pisala sam pesmice, kasnije sam dobijala nagrade na takmičenjima za pisane sastave. Kako već rekoh prva moja knjiga je upravo zbirka poezije, u međuvremenu sam se bavila naučnim i stručnim radom, doktorirala i objavila više od deset monografija, udžbenika i priručnika iz oblasti književnosti za decu, metodike i govornog stvaralaštva. Pored poezije pišem i prozu, eseje, književnu kritiku, naučne i stručne knjige i studije. Pesme su mi prevedene na engleski, japanski, turski, španski, nemački, poljski, arapski, bugarski, rumunski, makedonski i druge jezike. Bavim se kulturnim radom učestvujući u pripremi manifestacija, što me ispunjava i sarađujem sa časopisima i medijima. Naročito radim na podsticanju mladih da pišu kroz kreativno pisanje i angažovanje u organizaciji i žirijam festivala za mlade stvaraoce.
ASInfo: Očekujemo li uskoro objavu nagrađenog rukpisa i njegovo predstavljanje čitalačkoj publici?
Slađana Milenković: Nadam se da će uskoro izaći iz štampe nagrađena knjiga na Vašem uglednom festivalu i da će i situacija dozvoliti da se održe promocije. Od svih žanrova, najmilija mi je poezija jer je sama reč poezija nekad označavala to što danas znači književnost, potiče od helenske reči poesis (poiesis) koja u približnom prevodu znači delanje, stvaralaštvo, u užem smislu označava umetničko stvaranje. Volim da se predstavim i kao pesnikinja jer pesnik je stvaralac, on kreira umetničko delo oponašanjem realnosti, mimezisom, neminovno slikajući svoje emocije.
ASinfo: Poruka za kraj razgovora,
Slađana Milenković: Svaki pisac je ogledalo svoje epohe, bio on svestan toga ili ne, on je proizvod društva u kojem živi. Događaji u kojima učestvuje, ljudi koje sreće, njegovi unutrašnji doživljaji su senzacije koje ga pokreću na stvaranje, to je njegova inspiracija. Hteo ili ne, jednog dana, kad vreme neumitno prođe, delo pisca biće proučavano u okviru nekog književnog perioda ili pravca jer niko od nas ne stvara ex nihilo – ni iz čega, nego iz svog bića, ličnosti koja je oblikovana društvom, podnebljem i nasleđem. Naravno, da se ne zaboravi ono suštinsko kad govorimo o književnosti, presudno je da književno delo zadovoljava najviše estetske kriterijume, samo tada će biti vredno. Kada se senzacije i inspiracija umetnika lepo slože u rečenice, izraze, da to sve lepo zvuči, potom i znači, prenosi poruku i kad čitajući prepoznamo opisano kao nešto blisko, kao nešto što smo i mi sami proživeli ili kao nešto se moglo dogoditi i nama, onda je to delo uspelo. Sloj zvučanja i značenja ili oblik i smisao koji su u harmoniji odlike su uspelog književnog dela. Mladim piscima bih poručila da se piše u samoći, tada se suočavamo sa samim sobom, kako je rekao i Miloš Crnjanski: „Ne, ne postoji nikakva zajednica ljudi. Priča je to. Postoji samo samoća čoveka.“ Sami pred sobom, na sred književne raskrsnice vekova, crtamo beskrajni plavi krug našim stihovima za buduća pokoljenja.
Razgovor vodio Dejan Spasojević
